Nebojša Ozimić
NATPIS
NA POTERNOJ KAPIJI U SEVEROZAPADNOM DELU NIŠKE TVRĐAVE -
SVEDOK NEMIRA S POČETKA XVIII STOLEĆA
Apstrakt: Na osnovu pronađenog natpisa u niškoj
Tvrđavi autor je dao interesantnu pretpostavku o epitafu u kome je sadržan
dokaz o janičarskim pobunama početkom XVIII veka u
Nišu.
Ključne reči: Natpis, Niš, Tvrđava,
janičari, pobuna
U severozapadnom delu niške Tvrđave,
na dovratku Poterne kapije koja se nalazi u međuprostoru između zidina Tvrđave
i kamenog zida, a čiji se ulaz nalazi nedaleko od sada-šnjeg stovarišta
"Gradine", 1987. godine pronađen je natpis koji do sada još nije
epigrafski obrađen, niti je spomenut u bilo kom stručnom radu. Nakon skoro 14
godina došli smo do mogućeg rešenja čiji
rezultat će biti objavljen u narednim redovima.
Analiza
natpisa
Natpis se nalazi na levoj strani
dovratka, uklesan u kamenu jednom vrstom rustične kapitale na oko 50 cm od tla.
Slova su jednake visine ( 5 cm) a ceo zapis je pisan u dva reda, od kojih u gornjem,
prvom redu prepoznajemo ćirilički tekst sa dve ligature, dok se u drugom redu
naslućuju četiri arapska brojna znaka. Treba napomenuti da kamen u kome je
natpis pri-pada obnovljenom zidu niške Tvrđave. Kako se na nekim mesti-ma udaljenim
od kamena sa natpisom nalaze delovi starijeg zida Tvrđave, razlika u boji i
obliku je očigledna tako da na samom početku treba odbaciti mogućnost da se
radi o delu nekog epigrafskog teksta. Dakle, natpis je u celosti sačuvan. Kao što je primetno, od mogućih pet
znakova dva su ligature. Ligatura koja je na početku prvog reda, a sastoji se
iz ćiriličnog slova G i I slova N, grčko h,
često se susreće u srpskoj srednjevekovnoj epigrafici, naročito onoj koja je
poreklom sa rubnih prostora današnje Crne Gore i Kosova i Metohije. Ovu
ligaturu srećemo na početku, u sredini i na kraju reči, u zavisnosti od značenja.
Na početku se javlja u aku-zativu jednine imenice Gospodu[1]
ili gospođi[2]. Navedenu
liga-turu nalazimo u sredini u značenju
-gi u rečima Odigitrie[3]
i mnogim[4] dok na kraju
reči ovu ligaturu imamo samo u primeru ličnog imena Georgi na nadgrobnom
natpisu Georgija Hrba (1365-1398) pronađenom u okolini Zaječara.[5]
Treba napomenuti natpis sa ikone Presvete Bogorodice, poznatije kao Budvanska
gospa, zaštitinice grada Budve. Na ovoj ikoni, nastaloj u XVI stoleću, u reči panagia nailazimo na u
pređašnjim slučajevima opisivanu ligaturu sa vokalnim značenjem GI.
Slova A i N (grčko N naopako
napisano) iako imaju sve odlike ćirilične rustične kapitale su bez posebnih
znakova skraćenja.
Nakon slova N sledi ligatura slova A i K
koja nije retka u ćirilskim epigrafskim spomenicima. Jedina ligatura koja bi
bila slična ovoj u Nišu je ona sa nadgrobnog natpisa Jerine (28.7.1362.) u
priprati crkve Sv. Ilije u Starom Dojra-nu. Na ovom natpisu ligatura ima značenje
av[6]. S obzirom
da je u niškom primeru ligatura slova A i K očigledna, to smo se
pri tumačenju značenja teksta odlučili za ovo značenje.
Poslednje slovo u nizu, sesterično I, nije srpsko, nema gore dve tačke, već grčko
jota, ne daje mnogo prostora za dalje
pretpostavke.
Na ovaj način dešifrovan prvi red ima značenje
GIANAKI koji bi se mogao tumačiti dvojako:
1) JAINAKI
2) JAMAKI
Prva mogućnost podrazumeva lično ime nekog muška-rca,
grčkog ili cincarskog porekla. Nije nam poznato zbog čega bi se nekom Janakiju
(ili Janja, Janjica) ime našlo
ukle-sano na ovom mestu osim ukoliko se
ne radi o imenu nama nepoznatog majstora - zidara koji je radio na obnovi Tvrđave.
Druga varijanta je, za sada, daleko prihvarljivija.
Kako je čest slučaj u srpskom jeziku da se mešaju slova/ glasovi N i M (npr.
namastir/manastir), rešenje gornjeg, prvog reda bi sva-kako moglo da bude
JAMAKI. Ova reč ima značenje „regrut u janičarskoj vojsci; barjaktarov zamenik“[7]. U ovom slučaju na-tpis bi bio u nekoj logičnoj
vezi sa izvesnim janičarem ili janičarima. Malo je verovatno, ali nije i isključivo,
da se u ovoj jednoj reči kriju oba prethodno navedena značenja .
Drugi red predstavlja određeni datum ili
godinu. Čita-njem sa leva na desno, a ne sa desna na levo[8],
kako bi trebalo očekivati, dobijamo 1131. godinu Hixre tj. 1718./1719. godinu
po Hristu. U ovom vremenskom periodu u Nišu su se desile dve pobune čiji su
glavni akteri bili - janičari.
3. Dve
pobune janičara u Nišu 1719.
Krajem oktobra 1717. postavljen je prvi niški defterdar Abdurahman - efendija,
kome su poverene preostale mukate rasute beogradske kancelarije.[9]
Na ovaj način je na ostacima Beogradskog nastao Niški pašaluk. Nakon godinu
dana, oktobra 1718., postavljen je za muhafiza Niša Mehmed-paša Nišanxija, sa
zadatkom da niški oxakluk uredi po uzoru na Budim. Zahvaljujući ovoj činjenici,
niška blagajna bila je namenjena samo garnizonu Niša koji se sastojao od 2.221
vo-jnika.[10] Za razliku
od garnizona, u Nišu je bilo 5.820 pripa-dnika carskih korpusa i to: 5.200 janičara[11],
300 xebexija[12], 200
tobxija, 100 top-arabxija[13]
i 20 kumbaraxija[14].
Odluku o građenju niške Tvrđave doneo je
februara 1719. godine Abdulah-paša Muhsinadze što je izazvalo revolt kod
pripadnika carskih korpusa. Kako im već dve godine nisu stizale plate, vojnici
su počeli da se bune protiv svojih sta-rešina a nije bio redak slučaj i da ih
svežu tražeći od njih da im isposluju plate. To se desilo sa zapovednikom Niša Me-hmed-pašom koga su
jedne večeri janičari zasužnjili tražeći da
im isplati novac. Na vest o ovom događaju, postavljen je no-vi beglerbeg
Rumelije Abdulah-paša Muhsinzade, koji je sa
svojom vojskom došao pod Niš, smirio pobunu i oslobodio Mehmed -pašu Nišanxiju,
koji je istoga dana napustio grad.
Već u maju i junu 1719. godine dolazi do nove
pobune nezadovoljnih janičara u Nišu.[15]
Ubrzo posle dolaska Abdulah-paše, koji je sobom doneo i novac za janičare,
ispo-stavilo se da je doneta svota od tri rate dok je u fermanu pisalo četiri
rate. Sve Abdulah-pašine molbe da dopuni jednu ratu Porta nije uslišila, već je
ovlastila carske korpuse "da se namire u samoj zemlji".[16]
Zato ne čudi što je bečko poslanstvo, boraveći u Nišu juna 1719., videlo narogušenu
vojsku koja se ni u paradnom stroju nije mogla obuzdati od psovanja.[17]
Sukob jerlija sa jedne i janičara sa druge strane dostigao je vrhunac 1721/22.
godine, ali to je već tema nekog drugog rada.
4. O funkciji natpisa i njegovom
autoru
Prema mestu na kome se nalazi, zaključujemo da natpis može imati dvostruku
ulogu:
1.
kao spomen na
jednu od pobuna iz 1719. godine,
2.
nadgrobni natpis.
Na drugu pretpostavku navodi činjenica da se
natpis nalazi na malom rastojanju od
tla a da pored njega počinju stepenice koje vode u međuprostor između zidina
Tvrđave i odbrambenog zida. Osim toga, smrtne kazne su vrlo često izvo-đene
upravo u ovom međuprostoru. Svečanost natpisa upućuje i na ovu mogućnost.
Karakter natpisa je tema koja zahteva deta-ljnije i opsežnije istraživanje.
O klesaru natpisa možemo dati nekoliko
napomena. Činjenica da je koristio ligature koje se, uglavnom, sreću na
prostorima Crne Gore i južnog Kosmeta upućuje na predeo odakle je došao. Upravo
zahvaljujući karakterističnom meša-nju slova n i m (JANAKI/JAMAKI,
NAMASTIR/ MANA-STIR) možemo izvesti zaključak da je rodom iz
predela današnje Crne Gore ili Hercegovine.
Činjenica da je slovni tekst ispisao ćiriličnim
slovi-ma, dok je godinu (1131.) odredio prema Hixri, dovoljno govori o njegovoj
obrazovanosti.