Vladimir Đurić

Kao božanstvena komunistička komedija

LICA:

OPAL, glumac

DON KONSTANTO DE LA MORT, umetnik

VOKI VH, umetnik

BUDA, umetnik

RASTURO, VOIT, SIO, MARLENA, OKICA, RACIO, ŽIKAKA, umetnici

pas BUKI, pas

Sekretarica, Plišani, Prvi policajac, Drugi policajac,

Manuela, umetnici

Amika, Nikola, Bon Ton, Barabara, umetnici

Đoka, Zveki, Mali Gangster, Naci riba, Dač, Šulc, M Bvita, Dodo, Čelični Mesec, Crtica, Lepa Perka, Prva silikonka, Druga silikonka, Kraljica Bolero, Zlotvor, Violent, Žešćina. GOTIVA, Plavušan, Striper, Srebrni barmen, Aruba, Bon Žita, Sekunta, Panama... General Petrović, umetnik

Pandur Jork, umetnik

MESTO: Komunizam

Jedna pozitivna utopija....

,,Filozofi su do sada pogrešno tumačili svet, a stvar je u tome da se on izmeni, ali da se izmeni tako da se ne izmeni?

MARKSILIJE

1. SLIKA – ART KAFANA

2. SLIKA – CENTAR PROSVETLJENJA

3. SLIKA – TRANSPORTER

4. SLIKA – PORNOGRAFSKA ŠUMA

5. SLIKA – HACIJENDA MALOG GANGSTERA

6. SLIKA – TRAVESTITSKI KVART

7. SLIKA – SILIKONSKI PUT

8. SLIKA – KRZNENI ZATVOR

9. SLIKA – LAVIRINT OGLEDALA

10. SLIKA – NOĆNI KLUB ,,VEŠTIČICA”

,,Nešto najmodernije”

,,Nešto za svakoga”

,,Nešto po meri čoveka”

1. SCENA – ART KAFANA

Art kafane u komunizmu se dele na dve grupe: A i B. A – art kafane su mnogobrojni kuministički kafić–restorani koje drže umetnici u ugostiteljstvu. B – art kafane služe za umetničko iživljavanje niskih strasti, uglavnom za umetničke tuče. Art kafana u kojoj se nalazimo je prostrana prostorija sa centralnim šankom u sredini kojim rukovodi kompjuter ,,Naiva”. Video ekran se nalazi na jednom od zidova i njime rukovodi Voki VH. Na suprotnom zidu su otvori za mentalne igre. Podijum za igru je pored šanka. Stolova i stolica nema. U kafani se nalaze Dok Konstanto de la Mort, vlasnik kafane i umetnik u njenom održavanju. Voki VH, čija se velika glava vidi na velikom video ekranu i Buda, umetnik u spavanju koji spava nalakćen na šank.

VOKI VK:

Budi, Budu. Budi Budu, spava predugo.

Dok Konstanto prilazi Budi i prodrma ga. Buda se probudi, zeva i širi ruke.

BUDA:

Moj je život san i nemojte me buditi.

DOK
KONSTANTO:

Ali Budo, uskoro nas očekuje umetnička tuča. Nije zgodno da spavaš kada dođu gosti, komunizma mu.

BUDA:

Sanjao sam jednu sobu i u njoj malu teglu. U tegli je bila tvoja kafana Don Konstanto i u njoj neke žene, mnogo žena i sve su trčale po zidovima kafane. Divan san, toliko psihoanalitički.

DON
KONSTANTO:

Ima vremena Budo za snove. Ti si umetnik u sanjanju, pred tobom je još mnogo snova, ali moraš nas razumeti stižu gosti da se biju i bilo bi glupo da te vide kako hrčeš.

BUDA:

Ako smetam, odoh onda dole u područje snabdevača da spavam. Mada dole stalno prolaze metroi i od te buke, uvek, zaboli me glava. Alž kad teraš, idem.

Buda otvara jedan šaht u podu i silazi. Don Konstanto se servilno osmehuje.

DON
KONSTANTO:

Budo, u ime komunizma, shvati me.

Buda siđe u šaht i zatvori ga. Don Konstanto zadovoljno pljesne rukama.

DON
KONSTANTO:

Voki VH, je lž stižu gosti. Vidiš li ih svojim video očima.

VOKI VH:

Vidim ih, Don Konstanto. Predvodi ih Rasturo, glavni urednik komunističkog lista za agresivne.

DON
KONSTANTO:

Rasturo. Odlično, on uvek pravi zanimljive tuče.

VOKI VH:

Direktno ćemo prenositi tuču za sve naše kablovske TV pretplatnike.

DON
KONSTANTO:

Naravno. Evo ih.

Na kompjuteru ,,Naiva” zasvetli zelena lampa. U kafanu ulazi Rasturo, obučen u beli smoking. Prate ga Voit, mladić sa dugačkim zulufima. Sio, gospodin sa monoklom. Okica, debeljuškasti starčić i Marlena, dama u svilenoj haljini. Svi odeveni u odela sa kraja devetnaestog veka. Rasturo se rukuje sa Don Konstantom.

RASTURO:

Domaćine spremni smo za tuču. Ovog puta glumićemo tuču sa kraja devetnaestog veka. Tu su moji prijatelji, umetnici: Voit, drug iz štaba za održavanje androida, Sio, umetnik u vožnji autobusa. Okica, ministar za prosvetu i Marlena, radnica na plantaži silikona.

VOKI VH:

Jeste li spremni za direktan prenos?

RASTURO:

Apsolutno. Ja ću reći par uvodnih reči.

MARLENA:

Ah, ko je taj čovek u video ekranu?

DON
KONSTANTO:

To je Voki VH, moj najbolji prijatelj. Još u predkomunizmu on je zauvek prebačen u svet elektromagnetnih slika. On živi u video svetu i tuguje. On više nije čovek, draga moja, ali se ne moraš plašiti, on je naš pomoćik. On upravlja mojom kablovskom video mrežom, preko koje će upravo biti prenošena vaša umetnička tuča.

VOKI VH:

Dragi gledaoci, javlja vam se vaš omiljeni voditelj Voki VH. Ovog puta smo u Art kafani Don Konstanto de la Morta, gde se sprema jedna zanimljiva tuča. Prepuštam reč, njenom organizatoru, Rasturu, uredniku ,,Agresivnosti”.

Rasturo prilazi video ekranu.

RASTURO:

Drugovi komunisti zdravo. Sada ćete pratiti proces pravljenja jedne umetničke tuče sa referencama na stari, već zaboravljeni kapitalistički poredak. Smatra se da je kapitalizam bio period u predistoriji u kom su ljudi pronašli kompjutere. Ti su kompjuteri bili tako loši da nisu hteli da rade, ako ljudi ne bi upravljali njima. Stariji među nama se sećaju da su im babe pričale o kapitalizmu i socijalizmu i da su se smejali. Naravno naši kompjuteri su memorisali sve i svako ko želi da se obavesti o predistoriji, može da zaviri u memoriju velikog svetskog računskog centra. Tragajući po predistoriji, u mom komunističkom listu, naleteli smo na softver traku o zabavama u devetnaestom veku. Naš program je presnimljen na ovoj disketi.

Rasturo vadi iz džepa disketu i prilazi kompjuteru ,,Naivi”. Ubacuje disketu u flopi.

SIO:

Jedva čekam da počne. Toliko dugo smo se spremali.

OKICA:

Da li ćemo imati vremena za mentalne igre. Vidim da ih imate u vašoj kafani.

Pokazuje rukom ka otvorima za glave na suprotnom zidu kafane.

DON
KONSTANTO:

Sve zavisi od vas. Mada imamo samo tri vrste mentalnih igara.

MARLENA:

Imate li ,,ljubav”?

DON
KONSTANTO:

Na žalost nemamo. Imamo samo ,,strah”, ,,avanturu” i ,,očaj”. ,,Očaj” nam je najnovija mentalna igra. Svi koji su je igrali kažu da su oduševljeni. Kada izvuku glavu iz mentalnog otvora, svi igrači plaču, bar još minut do dva.

MARLENA:

Pih. Nemate ,,ljubav”.

Začuje se Štrausov valcer ,,Na lepom plavom Dunavu”. Rasturo priđe Marleni i njih dvoje zaplešu valcer. Sio im prilazi i ljuja se u mestu. Voit priđe Rasturu.

VOIT:

Mogu li da vas zamenim u igri sa ovom predivnom damom.

Rasturo, Sio i Voit se pobiju. Ulazi Racio.

RACIO:

Upozoravam vas na vašu visoko razvijenu svest koja vam je omogućila praticipaciju sa našim komunističkim društvom. Ja sam umetnik u zavođenju reda i kao takav moram priznati da me čudi vaša neodgovornost u izvršavanju vaših umetničkih obaveza, kao i određeni animozitet prema vašem tu – biću. Ono večno otvarajuće ne može da u sebi izdrži paradoks nasilja i svesno objektivno upućuje na rešavanje ove situacije integralnim postupkom pauperizovanog jastva. Neka se svi prisutni izljube.

Svi prisutni mu aplaudiraju. Izgrle se i izljube. Potom svi zajedno prevaju refren ,,Internacionale”.

RASTURO:

Dugujem jedno izvinjenje drugovima i drugaricama, pored ekrana i svima ovde prisutnima. Naime, malo nam se tuča osladila, pa smo se potukli više od dozvoljene mere. Izvinite. Zahvaljujemo Raciu na njegovoj savršenoj samokontroli. Nadam se da je ova tuča ipak uspela i da je privukla vašu pažnju. Hvala, što se nas gledali.

RACIO:

Doviđenja, drugovi.

Racio silazi u svoj šaht. Marlena mu maše.

MARLENA:

Divan je. Pravi komunista. Tako je stabilan.

VOKI VH:

Dragi gledaoci, time bi ovaj program za vas bio završen. Nadam se da ste uživali. Don Konstatno prenos je isključen.

DON
KONSTANTO:

Hvala, Voki.

Kompjuter ,,Naiva” pušta sentiš muziku. Sio i Okica odlaze do zida zabave i guraju glave u rupe za mentalne igre. Rasturo prilazi Marleni.

RASTURO:

Da li je prijalo?

MARLENA:

Fascinirana sam. Divna tuča. Tako umetnička.

Prilazi im Voit sa šljivom ispod oka.

RASTURO:

Izgledaš smešno sa tom šljivom. Dobro sam te opalio u glavu. Moja umetnička logika uperila je moju pesnicu na pravo mesto.

VOIT:

Divno si me udario. Šteta što mi nisi izbio bar jedan zub.

U kafanu ulazi Žikaka, umetnik u odgajivanju pasa sa psom Bukijem, koji ima ugrađen govorni kompjuter.

ŽIKAKA:

Don Konstanto, daj dve ekspres kafe za mene i Bukija.

DON
KONSTANTO:

Gde si Žikaka, gdi si Buki.

BUKI:

Zdravo gazda. Daj duplu kafu da se rasanim od ovog pasijeg vremena napolju. Čas pada sneg, čas sija sunce. Od kad je poremećena klima, ne znam više ni da li da menjam dlaku.

MARLENA:

Simpatičan pas koji govori. Pošto ih prodajete?

ŽIKAKA:

Prodajem ih za šest umetničkih knjiga i za video kasetu ,,Revolucija”.

MARLENA:

Nažalost, ne čitam umetničke knjige. Više volim senzualnu masažu, ili recimo video tračeve.

BUKI:

Šta će ti pas, kad ne čitaš knjige. Znaš da je knjiga najbolji čovekov pas.

U art kafanu ulazi Opal, naš glavni junak. Opal je vrlo jak, vrlo lep i vrlo nespretan. Nosi ranac na leđima.

OPAL:

Dobro raspoloženje svima.

Opal prilazi šanku. Saplete se na psa Bukija i padne Marleni u naručje.

MARLENA:

Iju.

OPAL:

Oh.

MARLENA:

Ah.

Marlena uhvati Opala za ruku.

MARLENA:

Kako si jak, kako si lep, kako si nespretan.

OPAL:

Izvinjavam se svim prisutnima. Ali ja tražim Gotivu, moju idealnu ženu.

MARLENA:

Zovi me Marlena.

OPAL:

Hoću.

MARLENA:

Pleši sa mnom.

OPAL:

Zašto?

MARLENA:

Sviđaš mi se.

Opal je digne u vazduh. Spusti je. Nasmeši se. Marlena se onesvesti. Pritrči Rasturo.

RASTURO:

Ko si ti i šta tražiš ovde?

OPAL:

Zovem se Opal. Član sam komunističkog avanturističkog pozorišta. Glumim po komunama. Prošle godine sam glumio u velikom pozorištu Ministarstva Kosmičkih istraživanja, neko mi je oteo ženu. Ja sad lutam po svetu i tražim je. NJeno je ime Gotiva. Radila je kao sekretarica u odeljenju za politiku, zatvarala je plenume svojim platinastim osmehom.

RASTURO:

Gotiva. To mi je ime poznato. A što ne pokušaš da je tražiš u centralnom kompjuterskom katalogu?

OPAL:

Pokušao sam. Kompjuteri je vode kao nestalu. Pretpostavka je da se nalazi u nekom od mnogobrojnih delova sveta, koji još uvek nisu pod potpunom komunističkom kontrolom. Ona je još uvek neprosvetljena.

RASTURO:

Nije prosvetljena. To je već ozbiljan problem.

BUKI:

To je tvoja krivica. Komunista ne sme dozvoliti da mu žena bude neprosvetljena. Neprosvetljeni su opasni. NJihova svest je uska.

VOIT:

Ona je znači sebična, ograničena i iskvarena.

RASTURO:

Mi smo još uvek na početku Komunizma. Ima još mnogo neprosvetljenih ljudi koji prave neprilike. Moraš prijatelju da potražiš pomoć kod nekog od gospode koji prosvetljuju ljude. Mene je pre dve godine prosvetlio general Dividenda.

OPAL:

Gde je ovde najbliži komunistički centar za prosvetljivanje?

VOKI VH:

Blizu je. Na trgu Slobode. Siđi dole i uhvati metro do trga Slobode. To je svega nekih pet stotina kilometara odavde.

OPAL:

Hvala vam prijatelji.

Opal silazi u jedan od šahtova. Rasturo drmusa Marlenu i budi je iz sna. Don Konstanto programira kompjuter ,,Naivu”.

DON
KONSTANTO:

Zaslužili smo dobru večeru. Naručiću od snabdevača današnji meni.

Svi prisutni aplaudiraju. Zatamnjenje.

2. SCENA – CENTAR PROSVETLJENJA

Opalu prilazi Plišani. Rukuje se sa njim.

PLIŠANI:

Ja sam Plišani, urednik školskog i predškolskog odeljenja za Prosvetljenje. Kakve su vaše potrebe?

OPAL:

Tražim ženu.

Dok je Opal smiren, Plišani gestikulira, pravi grimase, naglo se saginje, oteže, pa ubrzava reči itd.

OPAL:

Ona je nestala. Tražim je svuda po svetu i nemam ni dalje nikakve informacije o njoj.

PLIŠANI:

Da li je prosvetljena?

OPAL:

Nije, u tome je problem.

Plišani igra ispred Opala i blago ga u ritmu udara po ramenima.

PLIŠANI:

Svi ljudi su glumci. O tako nam neba koje zaklanja sunce, gde je večnost. Znam da vam je teško bez žene. Shvatam vas. Izolda...

SEKRETARICA:

Da druže Plišani?

PLIŠANI

Zar nije teško ovom divnom čoveku, bez žene, bez tog lakog poetičkog stvorenja.

SEKRETARICA:

Teško mu je. Dajte nam podatke o njoj, pokušaćemo da vam pomognemo.

OPAL:

Zove se Gotiva. Radila je u odeljenju za politiku kao sekretarica.

SEKRETARICA:

O pa to mi je bivša koleginica. Sa zadovoljstvom ću vam pomoći.

Opal se pomera u mestu. Saplete se o neku izbočinu na podu i pade na zemlju. Kompjuteri svetlucaju. Plišani igra u ritmu muzike. Pritrče sva tri policajca. Igraju jedan pored drugog. Sapliću se i padaju. Ponovo ustaju i rade to isto.

SEKRETARICA:

Primila sam podatke. Vaša žena Gotiva se nalazi u zoni D, neprosvetljenog komunizma.

Opal ustane i pritrči joj.

SEKRETARICA:

U toj zoni vladaju nemiri. Naši umetnici u zavođenju reda ne stižu da obave toliko posla i da uspostave komunistički red u zoni D. U toj zoni se neprosvetljeni ljudi ubijaju.

PLIŠANI:

Ja ću vam objasnisti, druže, u čemu je stvar. Naša komunistička zajednica, predviđa društvenu situaciju u kojoj svi ljudi, ne mogu biti podjednaki. Kao što znaš mi smo svi na ovoj planeti apsolutno različiti. Tako u našoj zajednici ima mnogo ljudi koji ne mogu da se prosvetle. Jednostavno su primitivni i mi tu ne možemo ništa. Zato smo ih i izolovali od normalnog komunističkog sveta u pet zona širom sveta.

PRVI
POLICAJAC:

Tragično je što je tih zona u svetu, više, nego što ima naših komunističkih zona. Oni obuhvataju više prostora na zemlji nego mi, čak ih je i brojčano više.

DRUGI
POLICAJAC:

Mi radimo na tome da ih sve prosetlimo.

OPAL:

Da, razumem vas. To je pravi komunistički paradoks.

PLIŠANI:

Ali oni nam ne smetaju. Mi ne idemo u njihove delove. A kada oni dođu u naše carstvo slobode, mi se potrudimo, pa ih prosvetlimo.

SEKRETARICA:

Oni ne žele da glume, oni su naprosto to što jesu. Oni ne znaju da uživaju.

OPAL:

Ja ću otići u zonu D. i naći ću svoju ženu. Jedini problem biće kako da je prosvetlim.

Plišani i policajci preskaču jedan drugog. Više ne slušaju Opala. Igraju se.

SEKRETARICA:

To nije problem. Kada budete našli svoju ženu, uključite se na telefonski kompjuterski terminal. Naši ljudi će doći i prosvetliće je.

OPAL:

Zar, niste malopre rekli da vaši ljudi retko odlaze u opasne zone?

SEKRETRICA:

Retko da, ali odlaze uvek kada ih neko pozove. To je naša komunistička dužnost.

Policajci nastavljaju da igraju badmington. Plišani gimnastičkim skokovima prilazi Opalu.

PLIŠANI:

Ja vas slušam sve vreme. Nemojte misliti da smo šašavi, mi samo radimo ono što želimo. Naravno, da ćemo doći i pomoći vam da prosvetlite svoju ženu. Ali to mora biti njena volja. Prema tome, druže, idi po nju, traži je i kad je budeš našao javi se.

U prostoriju ulazi lepuškasta devojka u mini suknji. Prilazi sekretarici. Opal se izmakne u stranu.

DEVOJKA:

Zovem se Manuela. Želim da budem prosvetljena.

SEKRETARICA:

Odakle dolazite?

DEVOJKA:

Bila sam porno diva. Ali dosta mi je više silovanja, dosta mi je životinja, jednom rečju, želim mir. Želela bih da postanem umetnica u heklanju, i da živim u švajcarskim kampovima sa mirnim ljudima, sa komunistima.

SEKRETARICA:

Sačekaćete samo trenutak, da pozovem naše ljude.

Začuje se čudan elektronski cijuk iz njenog kompjuterskog stola. Tri policajca i Plišani pritrčavaju devojci i hvataju je za mini suknju.

SVI:

Jen, dva tri.

Povuku joj suknjicu nadole. Manuela ostane u crnim čipkanim gaćicama. Ona vrisne iz sveg glasa. Plišani hoda unatraške i recituje nešto unatraške. Policajci otrče i nastave da igraju badmington. Opal se češka po glavi. Manuela navlači suknjicu.

SEKRETARICA:

Gotovi ste. Prosvetljenje završeno.

DEVOJKA:

Ah, kako se snažno osećam. Shvatam gde sam grešila. Tako je divno ovo osećane. Bože, pa ja sam prosvetljena.

Opal se okreće i odlazi.

DEVOJKA:

Sad znam šta je to komunizam, znam svoju ulogu. Ja sam samosvesna, i sada ću da igram balet. Sada ću da heklam sa osmehom.

Devojka zaigra balet. Plišani joj se približi i igraju po prostoriji. Svetlo se lagano zatamnjuje.

3. SCENA – TRANSPORTER

Dugačak vagon metro transportera stoji parkiran u stanici. U holu stanice po zidovima su reprodukcije slika velikih umetnika. Dominira crveno neonsko osvetljenje. Čuje se mehanička buka robota snabdevača. Klupe od pleksiglasa štrče iz mermernog poda. U dubini vire metalne cevi. Veliki video ekran na samom ulazu. Na ekranu je glava jedne kineskinje koja govori aspekte znakova kineskog horoskopa.

Opal sa poda kupi stvari iz torbe žene u plavom mantilu, koju je slučajno oborio. NJen muž ih posmatra kružeći oko njih na skejtbord dasci. Na klupi sedi ciganka i gata iz pasulja drečavo roze boje. Iz transportera izlazi starac u trenerci i džogira u krug.

Žena u plavom mantilu se zove Amika, njen muž Nikola. Ciganka se zove Barabara, a starac Bon Ton.

OPAL:

Izvinite, bio sam malo nespretan.

AMIKA:

Čoveče bolje pazi gde ideš. Oborio si mi na zemlju sve moje nove ekstra potrebe. Kapiraš? Ja i moj muž Nikola smo malopre bili u komunističkom super marketu i sve smo uzeli.

Ona se saginje i stavlja sa Opalom stvari u kesu.

AMIKA:

Sapun koji se smeje za vreme tuširanja, ko zna da li više funkcioniše.

Opal dohvati sapun sa poda i pljune ga. Začuje se karakteristično sapunske smejanje.

OPAL:

Funkcioniše. Smeje se.

Nikola skoči na Opala i dohvati ga za kragnu.

NIKOLA:

Za za zašto t t t ti plju plju pljuješ, nnnn naš sapun?

OPAL:

Pa da proverim da li radi.

NIKOLA:

D D d da ću jjj a, ja tebi.

Cima Opala. Opal skoči na noge. Odgurne Nikolu. Nikola se besno zaleti u Opala. Opal se izmakne i stane na skejt-bord. Skejt-bord ga ponese do ciganke Barabare, kojoj Opal padne u krilo. Barabara ipusti svoj drečavo roze pasulj. Pasulj se otkotrlja u pravcu transportera. Za to vreme Nikola koji se zaleteo u Opala, pa ga promašio, nasrće na Bon Tona koji džogira, te ga obara. Amika vrisne.

BARABARA:

Ti si Opal, glumac!

Opal je pogleda. Naglo ustane. Sa zemlje ustaju i Bon Ton i Nikola Svi gledaju u Barabaru.

OPAL:

Da, otkud znaš.

BARABARA:

Ja sam gatara Barabara. Vidim ti sudbinu u pasulju.

OPAL:

Stoj. Da se niko nije pomerio ako mu je život mio. Nemoj da mi neko slučajno pomeri pasulj. Čitaj Barabara, čitaj mi sudbinu. Šta piše?

Opal toliko glasno to kaže da se ostali prosto zalede u pokretu.

BARABARA:

Naći ćeš je, ona će te voleti. Imaćete petoro dece. U starosti će te boleti levo koleno.

OPAL:

Gde je ona? Kako da je nađem?

Barabara ustane sa klupe i ode do pasulja. Čučne. Prekrsti ruke i baje.

BARABARA:

Iška riška oderiška, čiška čiška bela miška, buja buja čiča muja, hura hura još.

Opal joj polako priđe, gleda u pasulj.

BARABARA:

Tvoja žena je daleko odavde. U zoni D. Ona puca iz kalašnjikova i nosi pantalone. Postala je radikalna feministkinja!

OPAL:

O ne, samo to ne.

BARABARA:

Ali to nije sve. Radi u noćnom klubu ,,Veštičica”, kojim upravlja surova sifražetkinja Ženšćina. Zovu se amazonke i kokaju muškarce.

OPAL:

Kakva surova istina. Zar moja platinasta Gotiva, zar moja meka puterasta Beatriče, rajska žena. Moj kajmak, moja devica. A verovao sam u nju kao u ženu i komunistu.

BARABARA:

NJenom voljom gospodari Ženšćina. Isprala joj je mozak u mašini za pranje vijuga, napričala joj gadosti o muškarcima, naučila je tajni kloniranja, sve, sve, samo da bi mrzela...

Bon Ton, Nikola i Amika im priđu. Opal plače. Barabara ustane.

OPAL:

Šta sam skrivio, o Bože.

BON TON:

Ne jecaj mladiću. Ti si jak. Ima još toliko žena. Daću ti ako hoćeš za ženu moju kćerku. Ona se zove Liza i uzor je.

OPAL:

Ne, ja volim samo Gotivu i ja je moram spasiti.

AMIKA:

Čoveče, ne idi tamo. Ubiće te, ta banda neprosvetljenih primitivaca. Ako hoćeš, ja ću da ti budem žena, samo ne idi.

NIKOLA:

Nnn ne, idi. Uz uz uzmi moj moju ženu zzzz za ženu.

BON TON:

Ne, već sam mu ja ponudio svoju kćerku. Ja sam prvi. Prvo moju kćerku, pa onda tvoju ženu.

Bon Ton odgurkuje Nikolu i Amiku. Amika pritrčava Opalu koji jeca i baca mu se u zagrljaj.

AMIKA:

Ja sam umetnica u pripremanju lazanje, umem da pravim i picu i sva jela od testa. Ja i moj muž Nikola, živimo u divljem braku. Ja ga poštujem kao komunistu, ali ga ne volim kao seks partnera. On muca i često priča bezobrazne viceve.

OPAL:

Beži, ko te je zvao.

Opal je odgurne. Bon Ton pritrči Amiki i zagrli je.

BON TON:

Ja sam dobar seks partner. Zovem se Bon Ton.

BARABARA:

Ne plači mladiću. Idi po nju. Idi u transporter.

Amika se ljubi sa Bon Tonom. Nikola skoči na svoj skejt-bord i napravi krug oko svih. Opal otresito obriše suze.

OPAL:

Ja sam jak. Ja sam nepobediv. Naći ću je. Prosvetliću je, tako mi svega.

Opal utrči u transporter. Pritiska tastaturu na kompjuteru. Naglo se zatvaraju vrata transportera. Bon Ton se odmakne od Amike.

BON TON:

Ode ovaj mladić. Kome ću sada da uvalim kćerku?

Nikola se zaleće sa skejt-bordom i naleće na Bon Tona i Amiku. Popadaju na zemlju. Zatamnjenje. Na video ekranu slika kineskinje koja i dalje priča o horoskopu.

4. SLIKA – PORNOGRAFSKA ŠUMA

Šuma preudešena u radnju. Sa grana vise gumene lutke za naduvavanje. Na panjevima su bičevi, kamdžije, kožne relikvije, video kasete. U jednom žbunu je tezga i mini kompjuter. Pored tezge je mali zvučnik iz koga trešti glasna arapska muzika. Mlađi čovek skroz go, sa najlonskim peškirom oko bedara, čisti svoju bazuku. Opal mu prilazi iz mraka. U jednoj krošnji je zelena tabla sa natpisom firme; ,,Đoka”.

ĐOKA:

Ohohohohoh ho, hohoho ho ho. Imam gosta. Vidim li ja to gosta?

OPAL:

Zdravo druže. Da li sam stigao u zonu D?

ĐOKA:

Nego šta, ova šuma je sam početak. Imaš li neku potrebu. Ja dajem svakome prema potrebama.

OPAL:

Meni treba obaveštenje. Tražim noćni klub ,,Veštičica”.

ĐOKA:

Pa to ti i nije baš blizu. Ima da se hoda i hoda. Dolaziš iz čistog komunističkog dela, zar ne?

OPAL:

Upravo sam stigao odande. Među vas neprosvetljene.

ĐOKA:

Ja sam čoveče prosvetljen, ali mi se više sviđa da živim u ovom delu. Čisti su mi dosadni, sve im je super, sve imaju, samo glume i spavaju. Ja sam neko vreme živeo tamo, bio sam umetnik. Ali baš pravi umetnik, pisao sam pesme, romane, snimao video filmove, glumio samog sebe, ali mi je bez razvrata i opasnosti postalo dosadno. Ja sam hazarder, volim rizičan život, volim da poginem ako treba. Zato sam došao ovamo u zonu D, u moderni komunistički pakao, da se zabavljam.

Opal mu priđe sasvim blizu. Đoka, čisti bazuku. Podiže je i nišani u Opala. Opal ustuknu.

ĐOKA:

Ja sam Đoka, zovi me Đole, tepaj mi Đorđe, Đoko. Videćeš prijatelju, ovde je mnogo zabavnije. Mogu da te ubijem na primer. A tamo, među čistima, odmah te upute na visoko razvijenu svest i odmah te razoružaju.

Đoka spusti bazuku na zemlju.

ĐOKA:

Kako ti se sviđa moja porno radnja? Imam svega, mašine za samozadovoljavanje, hemijskih orgazmotrona, imam prgršt kurvi na raspolaganju sa luksuznim izazovima, bazene sa termičkim mangom, imam video pretplatnike. Mnogi komunisti često svraćaju ovamo kada se zažele razvrata.

Iz mraka silovito prema Opalu juriša devojka Zveki, sa samurajskim bokenom. Udari Opala u glavu i Opal padne u nesvest.

ĐOKA:

Zveki, kurvo. Zašto si udarila čoveka. On je čist.

ZVEKI:

Mislila sam da je jedan od svilenih gangstera. Učinilo mi se da je Evans, onaj ludak sa žilet rukavicama, što je hteo da me isecka na komadiće kada sam ga ostavila samog u Istorijskoj kockarnici. Mrzim kada me gangsteri gnjave sa Istorijom.

ĐOKA:

Šta fali istoriji. U njoj ima na hiljade zanimljivih ličnosti koje su učestvovale u hiljadama zanimljivih događaja. Toliko divnih ratova, toliko dobrih slikara.

Zveki se saginje i gladi Opala po kosi.

ZVEKI:

Lep je. Sada mi je žao što sam ga udarila. Ali za uzvrat, vodiću ga sa sobom. Volela bih da se zaljubim.

ĐOKA:

On je čist komunista. Prosvetliće te, i odvešće te sa sobom u miran život. Zar to želiš?

ZVEKI:

Ne. Želim samo da ga iskoristim, pa da ga bacim, kao pocepanu rukavicu. Želim da se iživljavam na njemu. Tako je veliki.

Opal stenje.

ZVEKI:

Budi se. Divno. Joj, šta ću da mu radim.

Opal munjevito dohvati Zveki za kosu i obori je na zemlju.

OPAL:

Izvinjavam se zbog grubosti, ali sam prisiljen. Ja tražim običnu informaciju. Gde je klub ,,Veštičica”?

ĐOKA:

Smiri se čoveče. Odvešćemo te tamo, ako to toliko želiš. Samo ne želimo da imamo nikakvog posla sa Ženšćinom. Ona je zla. Odvratna je. Sve što je muško i hoda na dve noge, ona jednostavano ubija.

ZVEKI:

Pusti me.

Zveki se opire. Opal je drži na zemlji.

ĐOKA:

Trebaju nam kola.

Opal pusti Zveki i ustane. Ona besno ustaje i vadi iz džepa sprej. Krene ka Opalu. Opal se okrene i izbije joj sprej iz ruke. Opal je pogleda. Snažno zatapše. Zveki se ukoči na mestu. Zaplače i padne na kolena.

ĐOKA:

Ne, šta si joj to uradio?

OPAL:

Prosvetlio sam je.

ZVEKI:

Oh, to je divno. Tako divno osećanje. Ja pripadam svima. Svim ljudima. Svet je beskonačan i ljudi se vole.

ĐOKA:

Obećaj da mi više nećeš prosvetljivati kurve, i samo u tom slučaju ću ti pomoći.

OPAL:

Gde da nabavimo kola?

ĐOKA:

U blizini se nalazi hacijenda Malog Gangstera. On je desničar. NJegova braća su teroristi, podmeću bombe. NJihov idol je Hitler, ima bazen u obliku njegovih brkova. Ne podnosi komuniste. Ali ima terminal snabdevača, koji mu iz podzemlja sklapaju i isporučuju najnovije modele automobila. Meni lično se sviđa novi turbo model Mercedesa sa osmoro vrata.

OPAL:

Idemo po ta kola. Gotiva me čeka, zamagljenog pogleda. Požurimo.

NJih troje krenu u mrak.

5. SLIKA – HACIJENDA MALOG GANGSTERA

Dnevna soba hacijende. U stilu pedesetih godina, već zaboravljenog kapitalizma. Fotelje, tepisi, jakuzi (mali sobni bazenčići), tirkizne zavese. Uokviren portret A. Hitlera. Bar sa viskijem. Kompjuterski terminal sa monitorom. Za radnim stolom sedi Mali Gangster i puši tompus. U foteljama sede dva gangstera u odelima. Iz banzečića izlazi devojska sa Naci kapom, koja peva sitnim falsetom ariju iz filma ,,Noćni portir”. Dva gangstera se zovu: prvi Dač, drugi Šulc.

MALI
GANGSTER:

Neko dolazi ovamo. Vidim ih na monitoru. Dač!

DAČ:

Da, šefe.

MALI
GANGSTER:

Šulc.

ŠULC:

Da. šefe.

MALI
GANGSTER:

Proverite ko je to.

Dač i Šulc odlaze do vrata.

MALI
GANGSTER:

Frida, ne bilo ti zapovođeno, pusti mi Vagnerovog ,,Tanhojzera”.

Frida odlazi do starinskog gramofona i pušta Vagnera. Ulaze Opal, Đoka i Zveki sa isukanim revolverima. Mali Gangster ih gleda.

MALI
GANGSTER:

Koga ja to vidim Đorđe, Đoka, magarence. I mala Zveki, ninfeta. Odavno mi nisi pevala ,,Lili Marlen”. Dođi vamo.

ZVEKI:

Ti ne shvataš veličanstvenu i neponovljivu slast komunizma.Tvoja svest je primitivna.

MALI
GANGSTER:

Šta? Komunizam, da niko nije više pomenuo tu reč u mom prisustvu. Ko je ovaj veliki kreten?

Gleda u Opala.

OPAL:

Ja sam Opal, komunista. Dolazim iz čistog dela kao prosvetljen. Nisam ja za tebe kreten, već uzvišena ličnost kojoj treba da se diviš. A sad daj automobil.

Mali Gangster se hvata za srce. Vidno je uzbuđen. Pokušava da dođe sebi nacistički pozdravljajući sliku firera na zidu, ali mu ne uspeva od bola u grudima.

MALI
GANGSTER:

Dač.

DAČ:

Da, šefe.

MALI
GANGSTER:

Šulc.

ŠULC:

Da, šefe.

MALI
GANGSTER:

Vode.

Dač i Šulc brzo trče po vodu.

MALI
GANGSTER:

Komunisti, fireru, spasi me. Bežim od njih godinama, a oni me nemilosrdno traže. Ne, ne želim prosvetljenje. Želim da budem fašista, da...

OPAL:

Trebaju nam kola, kaži mu Đoko.

ĐOKA:

Daj nam turbo mercedes, onog novog, ili će te Opal, prosvetliti.

Začuje se Fridin vrisak. Pojavljuju se Dač i Šulc sa mašinkama. Opal skoči na zemlju. Đoka pod sto. Rafali pogode Malog Gangstera. On pada u stolicu.

DAČ:

Ubio si gazdu.

ŠULC:

Ne, ti si ga ubio.

DAČ:

Ubiću i tebe.

ŠULC:

I ja ću tebe.

DAČ:

Evo ti.

ŠULC:

Evo ti.

Pucaju jedan na drugog i popadaju na zemlju. Frida pobegne. Opal ustaje i pritrčava Malom Gangsteru.

OPAL:

Glupi primitivci. Vidite šta ste postigli sa pucnjavom. Skratili ste sebi život koji je mogao biti tako uzvišen, tako savršen. Mogli ste postati komunisti.

MALI
GANGSTER:

Nikad. Vi ste nam preoteli vlast. Mi bi vladali. Naši novi ljudi. Bilo bi reda na celom svetu.

ZVEKI:

Da, ali bi mnogi patili zbog toga. A u komunizmu nema patnje, pati samo onaj ko to izabere. Svi su ravnopravni, svi slobodni.

MALI
GANGSTER:

LJudi ne treba da budu ravnopravni.

ZVEKI:

Fašisto!

MALI
GANGSTER:

Komunisto.

OPAL:

Gde je taj mercedes? Čoveče, pomozi nam.

MALI
GANGSTER:

Nikad.

Opal ga gleda. Snažno zatapša.

MALI
GANGSTER:

Ah, ja sam prosvetljen. Drugovi, komunisti, žao mi je. Sad shvatam.

OPAL:

Brzo da ih gurnemo u transporter, možda genetički inženjeri mogu da ih vrate u život. Pomozite mi.

MALI
GANGSTER:

LJubav je besmrtna.

Mali Gangster izdahne. Opal otvara šaht i gura Malog Gangstera unutra. Zveki i Đoka dovlače Dača i Šulca. Guraju ih u šaht. Opal na kompjuteru kuca. Začuje se glas iz monitora.

GLAS:

Dežurna komunistička služba za lečenje.

OPAL:

Zona D. Tri gangstera u transporteru. Šaljemo ih na popravku. Verujemo da će biti dobri komunisti.

GLAS:

U redu. U ime naroda zdravo.

OPAL:

Zdravo, drugovi.

Glas se isključi. Zveki i Đoka gledaju Opala. Opal krene ka njima, zakači nogom o ivicu stola i tresne na pod. Ugruvan ustaje i čisti se.

OPAL:

Gde je ta garaža.

ĐOKA:

Mora da je negde u zgradi. Ali zbog čega toliko žurimo. Mogli bi da se ovde malo odmorimo. Da se bolje upoznamo, da progutamo po jedan ,,orgonac”, pa da nađemo Fridu, da se malo ukokamo u četvoro, ko nekad u starom Rimu za vreme praznika Magaraca.

ZVEKI:

Ostavimo te nekomunističke priče za kasnije. Ja bih rado pobliže upoznala druga Opala, ali shvatam da mu se žuri.

Opal izlazi na vrata. Za njim izlaze Zveki i Đoka. Zatamnjenje.

6. SLIKA – TRAVESTITSKI KVART

Hipermodernistički blok zgrada od izuvijanih cevi, ispred koga je bokserski ring. Liči na trg, sa dva tri kioska. Samo su dva travestita na sceni. Jedan prodaje balone, a drugi se šeta trgom. Prvi je Dodo, a drugi M Bvita. Dodo nosi dugačku haljinu, a M Bvita kožnu suknju sa mnoštvom rajsfešlusa. Na tri bicikla voze se Opal, Đoka i Zveki. Prolaze trgom. Zaustavljaju se.

OPAL:

Je lž daleko?

ZVEKI:

Još svega par kvartova. Ovo je travestitski centar.

ĐOKA:

Ovde žive travestiti.

M Bvita gleda strance.

M BVITA:

Da li bih vam mogla pomoći?

OPAL:

Žurimo.

M BVITA:

Zar niste došli na borbu pudrijera. Održava se uskoro. Doći će dosta ljudi. Biće spektakularno.

ĐOKA:

Kuda je najbliži put do Ženšćininog kluba.

M BVITA:

O pa vi ste krenuli u smrt. Zar ne poznajete Ženšćinu? Ubiće vas čim vas ugleda. Morate se prikladno obući, ako ste muški.

ĐOKA:

Kako to misliš?

M BVITA:

Kao travestiti. Travestite, ne ubija. A ko ste vi?

ĐOKA:

Ovo je Opal, čist komunista. Traži ženu koja se nalazi kod Ženšćine. Žena mu se zove Gotiva.

M BVITA:

Znam je. Divna plavuša. Odličan izbor. Ona je Ženšćinina mezimica. Bolje je da je ne tražite. Ženšćina će vas ubiti i ako ste travestiti. LJubomorna je do balčaka.

OPAL:

Možda je u pravu.

ZVEKI:

Sigurno je u pravu. Ženšćina je odvratna zmija.

OPAL:

Jedan komunista tako nikad ne bi govorio. Svi su ljudi dobri, samo im treba pomoći.

ZVEKI:

Razumem ja to. LJudi su ljudi. Ali Ženšćina je zver.

M BVITA:

Mene je jednom naterala da budem muškarac sa jednom njenom amazonkom. Odvratno. Nikad se gore nisam osećala. Mi je ovde svi mrzimo. U blizini niko nije gori od nje. Ćelavi šeici koje predvodi Abdul Baraba, idiot koji jede žive žabe, Svirepi Guslari Miokio i Ambrozije, koji muče pojanjem, Odmetnik Krez, fanatik cevastih zvona, Mika Bigamija, kosmonaut, Arčibaldova legija kuvara, Kult Teleme, farmeri iz kvarta Pastuva, Androidi kamikaze, ili oni sa bregova, južni begovi, prljavci, Drakulijanci, Termitsko udruženje super ekonomista, svi oni su bolji od nje. Jedino postoje negde na severu neki Nafto – Metili koji muče gasovima.

ZVEKI:

Ja sam čula za Hakere kafkijance koji znaju tajnu kompjuterske terminacije. Oni su pokušali da prodru u glavni kompjuterski centar Komunizma i da izazovu nuklearnu havariju. Srećom prosvetljeni su na vreme.

Opal i Đoka, prislanjaju bicikle uz jednu tezgu. Dodo koji je pažljivo slušao razgovor, probuši nekoliko balona.

DODO:

Oslobodite nas Ženšćine. Zovite generale. Neka je prosvetle.

OPAL:

Oni imaju mnogo posla. Vi ne možete ni sanjati koliko je veliki broj neprosvetljenih ljudi koji žive u zonama. Oni intervenišu samo u hitnim slučajevima.

DODO:

A šta rade čisti. Kako oni žive?

Opal se malo zamisli. Dodo izađe iz kućice. M Bvita se poprska sprejom za kosu.

OPAL:

Komunisti žive kao jedna velika porodica. Svi su umetnici u stvarima koje žele da rade. Ispod zemlje su smešteni roboti snabdevači koji su sposobni da isporučuju ljudima njihove potrebe, bilo da je to hrana, bilo da je nešto za oblačnje, sve do najsitnijih želja koje čovek može da zamisli. Dovoljno je samo programirati svoju želju i snabdevači će je uskoro isporučiti. Pošto snabdevači rešavaju osnovne egzistencijalne zahteve, ljudi imaju beskonačno mnogo slobodnog vremena. Zbog toga svi postaju umetnici i rade samo stvari koje im se u tom trenutku naviše dopadaju. Najveći broj ljudi putuje neprekidno, po čitavom svetu, ili što je još modernije, putuju u svemir.

DODO:

A šta je potrebno da se postane komunista i da se živi među čistima?

OPAL:

Samo prosvetljenje. Potrebno je da čovek shvati veliku ljubav univerzuma. U pitanju je zapravo velika moć, ogromna energija dobijena pažljivim genskim odabiranem. Generali koji prosvetljuju su uglavnom ta novostvorena deca, ogromni akumulatori energije. Nihovo prisustvo prosvetljuje. Oni su napravili komunistički svet koji sada pliva u jednom ogromnom moru energije.

M BVITA:

To je utopija.

OPAL:

Da, konačna utopija. U njoj svako ima svoju šansu.

DODO:

Šansu? Za šta?

OPAL:

Šansu da se duhovno usavršava i da i sam postane energija. Svako ko je prosvetljen to shvata. Lepo je živeti u utopiji. Ali je užasno umreti. Zbog toga svaki komunista vodi svoj umetnički život samo ka jednom cilju, a to je savladavanje sopstvene smrti.

DODO:

Ne shvatam. Zbog čega se plaši smrti kada je srećan u životu, kada mu sve ide od ruke i kada ga svi vole.

OPAL:

Kada budeš bio prosvetljen shvatićeš. To je jedan osećaj jači od ljudi. Nešto što se ne može izgovoriti, a ipak postoji duboko u nama. Čežnja za konačnom slobodom. Stvar je u tome da ljudi nisu toliko savršeni, koliko društvo koje stvore može biti savršeno. I zbog toga se kaže da je komunizam samo lansirna platforma, mesto iz koga ćemo iskoračiti u konačnu energiju.

Pojavljuju se dva travestita koja se penju na bokserski ring.

M BVITA:

Evo Crtice i Lepe Perke. Opet su došle da se biju. LJubomorne su jedna na drugu. NJihova zajednička ljubavnica je mladić po imenu Čelični Mesec. On je najlepši travestit ovde. Ima nešto demonsko, fatalno. Svi su ovde zaljubljeni u njega.

OPAL:

Dugo smo se zadržali ovde. Treba da idemo.

DODO:

Ne, pogledajte njihovu borbu. Božanstvena je.

OPAL:

Idemo.

Opal seda na bicikl. Đoka i Zveki takođe. Crtica i Lepa Perka se udaraju, vrlo usporenim stilizovanim pokretima.

ĐOKA:

NJihova borba će zaista potrajati.

M BVITA

Ona traje već danima. Evo i Čeličnog Meseca.

Pojavljuje se i plavokosi mladić sa halebardom u rukama. Stane ispod ringa i posmatra borbu. On na svom digitalnom kaišu pritiska dugmad. Začuje se lepa spora muzika. Opal, Đoka i Zveki odlaze. Opal se sapelete i padne. Ustane i ponovo sedne na bicikl. Ponovo padne. Treći put uspeva da poveze bicikl. M Bvita i Dodo, fascinirani gledaju usporenu predstavu u ringu. Zatamnjenje.

7. SLIKA – SILIKONSKI PUT

Autoput od silikona. Sa strane ravnica sa engleskom travom i veliki pano na kome piše ,,Klub Veštičica – 10 km.” Na panou naslikana super moderna mašina za usisavanje. Zveki i Đoka voze vrlo uspešno duž puta. Za njima je u zaostatku Opal koji krivuda i vozi bicikl vrlo nevešto. Naglo se sruši sa bicikla uz prasak. Ugruva se. Ustaje. Prilaze mu Đoka i Zveki.

OPAL:

Pukla mi guma. Moraću peške ovih 10 kilometara.

ĐOKA:

Čekaj !

Đoka siđe sa bicikla, Zveki kruži oko njih.

ĐOKA:

Meni se ne ide dalje. Doveo sam te skoro pred Ženšćinina vrata. Nisam obavezan da te dalje pratim kroz ovaj pakao. Ovde je u principu vrlo opasno. Vrvi od ludaka. A meni je stalo do života, što kažeš, kao komunisti cilj mi je da izbegnem smrt. Evo ti moj bicikl. Ja ću se snaći.

OPAL:

Nisam znao da si kukavica.

ZVEKI:

Komunisti je takođe cilj i da pomogne drugom komunisti u nevolji.

ĐOKA:

Ja nisam pravi komunista. Zar bi kao pravi, pobegao iz komunističkog dela, da bih se bavio pornografijom. Zar bi pravi komunista pravio orgije, navodio maloletnice na blud, kljukao se lakim drogama i prodavao tampone.

OPAL:

Nijednom komunisti nije zabranjeno da se bavi stvarima u kojima uživa. To ti je opravdanje.

ĐOKA:

Ali ja želim da umrem, tek pošto do kraja iživim svoje strasti. Meni je lepo u zoni D. Samo ne želim da se susrećem sa Ženšćinom.

Začuje se buka motora. Približavaju se dve devojke na motoru. Obe se ogromnim grudima. Zaustavljaju se pored Opala.

PRVA DEVOJKA:

Ko ste vi?

ĐOKA:

Bože, pa to su anđeli.

OPAL:

Tražimo Gotivu.

DRUG DEVOJKA:

Ona je amazonka, zar ne?

ZVEKI:

Da. Jeste li vi amazonke?

PRVA DEVOJKA:

Silikonski put niko ne može proći bez takse.

OPAL:

Šta je taksa?

ĐOKA:

Takve sise, bože, to sam tražio. Vodi me sa njima.

Jedna silikonka nokautira Đoku.

PRVA DEVOJKA:

Taksa za muškarce je dva decilitra. Za žene dva minuta preslušavanja nešeg programa preko vokmena.

ZVEKI:

Kakvog programa?

DRUGA DEVOJKA:

Program sadrži naš silikonski manifest, način učlanjivanja u naše udruženje, kao i razne beneficije i prava.

ZVEKI:

Zar sve to samo za dva minuta?

PRVA DEVOJKA:

Ćuti i slušaj.

Pruža joj vokmen. Zveki je gleda.

OPAL:

Dva decilitra, čega?

PRVA DEVOJKA:

Vi muškarci znate čega. Genetskog materijala.

DRUGA DEVOJKA:

Dobićete specijalnu spravu. Postupak možete obaviti sami ili uz našu pomoć.

OPAL:

Ko vam daje za pravo da tražite nešto takvo od prolaznika?

PRVA DEVOJKA:

Silikonski zakonik. Naša krljica Bolero.

OPAL:

A ako ne damo?

DRUGA DEVOJKA:

Bićete zarobljeni. Uzećemo vaš materijal na silu i ubićemo vas u Epikurovom vrtu. Uz muziku sa hiljadu elektronskih bičeva.

Đoka se osvesti. Lagano ustaje. Devojke vade dva spreja i upere ih u Opala. Zveki je preslušala program.

ZVEKI:

Zanimljiv program, samo zastareo. Silikonke su glupače.

Prva devojka skoči na Zveki i obori je sa bicikla. Čupaju se za kose na zemlji.

PRVA DEVOJKA:

Ti si glupača.

Đoka priskoči da ih razdvoji. Hvata silikonku od pozadi za ogromne grudi i odvaja je od Zveki.

ZVEKI:

Neprosvetljena gusko.

ĐOKA:

Oh, koji potencijal. Vi devojke ni ne znate šta je pravo zadovoljstvo.

Devojka vrišti. Pokušava da se oslobodi Đokinog stiska.

ĐOKA:

Opale, pomozi! Daj da ih silujemo i poći ću sa tobom i u smrt ako treba.

PRVA DEVOJKA:

Puštaj gas.

Opal ne stigne ni da odreaguje, a druga devojka ga pošprica sa sprejem. Opal se ukipi u pokretu.

DRUGA DEVOJKA:

Dobro je nisu otporni na hipnotik!

Đoka je oborio prvu devojku na zemlju i već joj je rukom zašao pod suknju. Druga devojka mu pritrčava i pošprica ga. Đoka se takođe ukipi u pokretu. Zveki beži na biciklu. Zatamnjenje.

8. SLIKA – KRZNENI ZATVOR

Prostorija obložena sivim krznom. Rešetke od krzna. Na dva krznena ležaja, položeni su Opal i Đoka. Kroz male prozorčiće dopire svetlo narandžaste boje. Opal i Đoka se bude. Opal ustaje i traži izlaz iz prostorije. Dohvati krznene rešetke.

OPAL:

Ima li koga?

Opal primeti da na sebi ima drugo odelo. Krznene krpice. Pogleda Đoku, koji je takođe preobučen. Začuje se divan ženski glasić.

GLASIĆ:

Da li ste udobno spavali?

Začuje se žensko kikotanje i cerekanje.

OPAL:

U ime komunizma oslobodite me ove blasfemije.

GLASIĆI:

Slatki su... Dobro su građeni... Hajde da ih mučimo...

ĐOKA:

Ovo je neki zatvor. Sigurno nas posmatraju preko inter kamere.

OPAL:

Izgubio sam dosta energije. Ne mogu da prosvetljujem.

Opal gurne ruku kroz jedan otvor. Brzo je povuče, kao da se opekao.

ĐOKA:

Silikonke. Sva pamet im je u grudima. Glupe su ko noć. Zatucane su. Ne znaju za mušku ljubav sa ženom.

OPAL:

Moramo naći izlaz iz ove situacije. Moram nekako da dođem do nekog kompjuterskog terminala i da pozovem komunistički centar za spasavanje. S.O.S.

ĐOKA:

Govorio sam ti da odustanemo od ovog puta. Sada bi svaki od nas uživao u svom delu sveta. A ne ovako, u milosti bande silikonki.

Opal se zaleće u zid i tresne u njega. Padne. Čuje se kikotanje.

OPAL:

Izmislićemo neku priču.

ĐOKA:

Kakvu priču.

OPAL:

Za njih. Nešto što bi nas izvuklo iz ove situacije.

Opal razmišlja.

GLASIĆ:

Koliko je... Jak je...

OPAL:

Drugarice, ako me vidiete, slušajte me pažljivo. Ja sam Opal. Mogu da vam pomognem i da promenim vaš život. Svaka od vas može da postane dobar komunista. Može da se prosvetli i da uživa u beskonačnom carstvu svojih ljudskih mogućnosti. Nisu potrebni ovi zatvori, nisu potrebni ovi zidovi. Potrebno je samo malo poezije. Samo malo dobre volje da budete drugačije. Vaši životi ovde su besmisleni i ništavni. A ja mogu da vas naučim ljubavi, pravoj ljubavi...

GLASIĆ:

Glupo. LJubav ne postoji. Muškarci žele seks. Nama to ne treba.

OPAL:

Nisam mislio na tu ljubav, mislio sam na beskonačnu ljubav, energiju koja nam daje život. Drugarice, prosvetlite se, biće vam lakše.

GLASIĆ:

Komunizam je obmana. Sedmi Majin veo. Mi tražimo nešto drugo, božansku kundalini šakti. Ovaj svet je privid, iluzija. Mi žene to znamo. Je regrettais les sensibles plaisirs. Voilà.

OPAL:

O, od kad nisam čuo taj jezik. Vi ste školovani?

GLASIĆ:

Silikonke su školovane. Imamo svoju ličnu biblioteku u zakopanom starom manastiru pod zemljom. Ne čitamo knjige preko terminala, nego ih uzimamo u ruke. Mi smo redovnice, posvećenice. Mi smo čuvari stare francuske tradicije. Imamo i dobrog vina.

OPAL:

Ja sam takođe tradicionalista. Postojala je davno zemlja i zvala se Srbija. Ali narodi su odavno nestali, svi su jedan narod. Mada je po meni lično, šteta, ne znati ko su nam bili preci. Znam i neke stare reči na srpskom jeziku: Vera, LJubav, Milost.

GLASIĆ:

Cž est bon. Žao mi je, ali moraćemo da vas eksterniramo.

ĐOKA:

Greška Opale. Sa njim treba drugačije. NJima treba neka druga priča. Shvataš. Pokušaću ja.

Đoka ustane i zavodljivo vrcka kukovima.

ĐOKA:

Ma cherie. Znam i ja neke stare priče. Da li nas gledate, lepotice. Kako bi bilo da popijemo malo vina. Mogli bi se upoznati, i gledati se užarenim očima. Lepotice sa divnim silikonskim grudima ne treba da budu usamljene u društvu muškaraca, kao što smo nas dvojica.

Ponovo se začuje kikotanje.

ĐOKA:

Dođite, dođite kod nas. Ponesite vina.

GLASIĆ:

Daćemo ti mi vina, prljavi muški gade. Uvedite zlotvora.

Otvaraju se krznena vrata i ulazi snažan sumo rvač. On prilazi Opalu i snažno ga odbaci u stranu. Đoka beži od njega po prostoriji. Zlotvor je brz i sustiže ga. Baca Đoku uvis. Čuje se žensko smejanje. Zlotvor ponovo odbaci Opala, koji tresne na zemlju. Na vratima se pojavi žena sa ekstremno velikim grudima koja u rukama drži bocu vina.

KRALJICA:

Ja sam kraljica Bolero. A ovo je Don Perinjon iz našeg podruma. Zlotvore, lezi.

Sumo rvač, legne na pod. Kraljica sedne na njega. Đoka je fasciniran njenom lepotom. Opal se podiže na noge.

ĐOKA:

Kakva lepota.

KRALJICA:

Popićemo malo vina. Hajde da vas vidim. Prvo neka dođe ovaj komunista.

Pokaže na Opala. Đoka joj prilazi.

ĐOKA:

I ja sam komunista.

KRALJICA:

Ne, ti, zvala sam ovog zgodnog diva.

Čuje se ponovo žensko kikotanje. Opal priđe. Kraljica sipa vino u čašu. Pruža čašu Opalu. Opal uzima. Kraljica ga gleda. Opal ispija vino.

KRALJICA:

In vino veritas.

OPAL:

Vino je dobro.

KRALJICA:

Pričaj mi o sebi. O svom burnom životu.

OPAL:

Ja sam glumac. Rođen sam u jednom od komunističkih odgajališta dece. Kasnije sam otišao u pozorište Ministarstva kosmičkih istraživanja i u njemu naučio glumački zanat.

KRALJICA:

I... To je sve? Vrlo prosečan život. Ko su ti roditelji?

OPAL:

Nikad ih nisam upoznao, mada u mom kompjuterskom katalogu stoji da su mi roditelji drug Večić, umetnik u berbi grožđa i drugarica Šuba, umetnica u istraživanju superprovodnika. Što se mene tiče, ja sam zadovoljan svojim životom. Glumio sam u avanturističkim predstavama sa hiper mentalnom tehnikom. Jurio sam krokodile po močvarama, borio sam se sa džinovskim reli trkačima, krotio sam konje, pravio mačeve, i još bezbroj stvari.

KRALJICA:

Nepoznata mi je ta mentalna tehnika, šta je to?

OPAL:

Mentalna tehnika je jedna od najsavršenijih tehnoloških čuda komunizma. Pomoću specijalnih sprava pojačava se imaginacija ljudi i oni postaju realni učesnici u svetu sopstvenih psiho slika. Zar ne znate ni za mentalne igre, to je trenutno nešto najmodernije u svetu.

KRALJICA:

Interesantno. Kako izgleda to tvoje pozorište?

OPAL:

Vrlo skromno. Kao najobičnija scena. Ali kad dođe publika, uključuje se mentalna tehnika i ja glumim u zajedničkoj viziji publike. Glumim ono što ljudi žele.

KRALJICA:

Želim da vidim neku scenu iz tvog pozorišta?

OPAL:

To je ovde nemoguće, treba mi mentalni projektor. A vi ga nemate.

Kraljica ustaje sa zlotvora. Prilazi Opalu i prstima dira njegove usne.

KRALJICA:

Ostećeš ovde sa mnom i sa mojim silikonkama. I bićeš naš muškarac. Takav nam je potreban. Upoznaćeš nas, naš svet. Mi smo divne, nežne. Naš posed nije veliki, ali je dovoljan. Imamo dve fabrike, radimo na polju, imamo i stari manastir dole pod zemljom, prepun knjiga.

OPAL:

Ne. Ja moram da se vratim u svoje pozorište. Ali pre toga moram da proneđem svoju ženu Gotivu, koja sad živi u blizini, kao jedna od Ženšćininih amazonki.

Kraljica se odmakne od Opala.

KRALJICA:

Ne, one su naši najveći neprijatelji. Mrzimo ih. Uvredio si nas.

Kraljica besno izlazi. Zlotvor izlazi za njom. Vrata se zatvaraju. Opal gleda Đoku.

ĐOKA:

Trebao si da prihvatiš. Čoveče, to je bila jedinstvena prilika. Mogli smo da ih sredimo jednu po jednu natenane.

OPAL:

Ja sam komunista i govorim istinu. Nije mi želja da ostanem kod njih.

ĐOKA:

Propust, čoveče propust. One su željne ljubavi, tako su lepe, neispunjene.

Opal pretražuje zatvor. Prilazi zidovima i kucka prstom u njih. Prilazi krevetima. Čini isto. Kreveti proizvode drugačiji zvuk.

OPAL:

Šuplje. Ispod njih je verovatno prolaz. Izvalićemo krevete. Dođi da mi pomogneš.

Đoka mu priđe. Cimaju krznene krevete. Uspeju da ih izvale iz poda. Opal gleda u rupu na zemlji.

OPAL:

Dobro je. Bio sam u pravu. Dole nešto ima.

ĐOKA:

Mnogo je mračno.

OPAL:

Mračno je, ali nam je to za sada jedin izilaz. Prema tome idemo dole.

Đoka ga gleda. Opal silazi u rupu. Rukom daje znak Đoki da ga sledi. Đoka razmišlja.

ĐOKA:

Ja bih radije da ostanem kod njih. Rekle su da im trebaju muškarci. Bio bih njihov kralj. Naučio bih ih tajnama zvezdane erotike. Opale, druže. Ostajem ovde. Ti idi.

Opal izviri iz rupe.

OPAL:

Rizikuješ život kod njih. Ko zna šta mogu da ti urade.

ĐOKA:

Ne, ostajem ovde. Znaš Opale, ni ja ne znam svoje roditelje. A ceo život sam želeo da imam majku. Želeo sam da sisam njeno mleko. A uvek sam morao da pijem veštačke proizvode, veštačko mleko. A u ovim silikonima čini mi se da sam po prvi put osetio majčinsku ljubav. Ceo život bavio sam se perverzijama, mučio sam žene kožom i lancima. Tražio sam ljubav, ali je nikada nisam dobio.

OPAL:

Lagao si me da si prosvetljen?

ĐOKA:

Lagao sam, nikada nisam bio među čistima.

OPAL:

Onda ostani. Ako misliš da se tu nalazi ljubav, ostani. Mada grešiš, ljubav je svuda oko nas. Zdravo, i nek ti je sa srećom. Ali ako se ikad predomisliš, dođi među nas, veruj mi, naći ćeš to što tražiš.

ĐOKA:

Hvala ti.

Opal odlazi. Đoka ponovo vrati krevet na svoje mesto. Naglo se otvaraju vrata i utrčavaju tri silikonke i Kraljica.

KRALJICA:

Gde je komunista?

ĐOKA:

Andergraund.

KRALJICA:

Ludak. Dole nije smeo da ide.

ĐOKA:

Mogu li sada da vas ljubim u grudi.

Silikonke besno zavrište. Nasrnu na Đoku sa svojim ogromnim grudima. Obore ga na pod i on se lagano davi među njihovim grudima. Silikonke se cerekaju. Đoka izdahne. Silikonke ustanu i uzdahnu.

KRALJICA:

Bacite ga u rupu.

Kraljica zapeva pesmu Edit Pjaf: ,,Molitva legionara” Silikonke gurnu krevet i bacaju Đoku u rupu. Zatamnjenje.

9. SLIKA – LAVIRINT OGLEDALA

Katakomba prepuna ogledala. Opal puzi i posmatra se u ogledalima. Ka Opalu puzi mladić sa baterijskom lampom na kapi. Opal zastane. Mladić mu prilazi. Na leđima mu je plastični kofer.

OPAL:

Ko si ti?

VIOLENT:

Podzemni kauboj. Jahač apokalipse.

Opal ugleda Violenta, koji ima veoma dugačak nos, i kaubojske čizme.

VIOLENT:

Bežiš od nekog?

OPAL:

Ne, tražim nekog.

VIOLENT:

Koga?

OPAL:

Svoju ženu Gotivu. Ona je u bandi amazonki.

VIOLENT:

Divno.

OPAL:

Znaš li gde je izlaz?

VIOLENT:

Tražim izlaz, već godinama. I uvek isto. Ogledala, ogledala, ogledala.

OPAL:

Godinama. Od čega živiš?

VIOLENT:

Jedem mahovinu, zemlju. Jedem sve što nađem u lavirintu. Ponekad nađem životinje, ponekad ljude. Ali nikad još nisam naišao na nekog živog. Da li si ti duh?

OPAL:

Ne ja sam Opal. Komunista. Slučajno sam ovamo zalutao.

VIOLENT:

Divno.

Gledaju se. Violent miriše Opala svojim dugačkim nosom.

OPAL:

Kako si ti dospeo ovamo?

VIOLENT:

Genetskom mutacijom. Rodio sam se u jednoj ljudskoj farmi. Ja sam klon. Otpadak. Škart. Radio sam na farmi najteže poslove, čistio sam, prao štale, ali jednog dana okrutni gazda me je jednostavno bacio u kanalizaciju, i tada sam dospeo ovamo.

OPAL:

Čija je to bila farma?

VIOLENT:

Jednookog kauboja crvenokožca.

Opal kucka prstom u ogledalo. Violent ga gleda. Obojica puze jedan pored drugog. Opal kucka prstima u ogledala.

VIOLENT:

Ko si ti?

OPAL:

Ja sam Opal. Komunista.

VIOLENT:

Šta je to komunista?

OPAL:

Komunista. To je teško reči. Komunista je čovek koji je prosvetljen i srećan. Komunista je čovek koji voli sve ljude podjednako i svakome želi da pomogne. Komunista nalazi duhovni mir u svojoj umetnosti.

VIOLENT:

Može li komunista imati dugačak nos kao ja?

OPAL:

Fizički izgled je nebitan za komunistu. Uostalom kome je danas bitan fizički izgled, kad postoji bezbroj labaratorija za fizičku lepotu u kojima rade roboti plastični hirurzi koji od svakoga mogu načiniti lepotana. Uostalom, još jednom, uostalom, i ja sam sam pre nekoliko godina izmenio svoj fizički izgled. Bio sam mršav, neuhranjen sa velikim buljavim očima i klempavim ušima. Ali hirurzi su me za čas sredili. Komunisti snobovi menjaju fizički izgled i po nekoliko puta godišnje, pa se slikaju za naslovne strane komunističkih žurnala.

VIOLENT:

Divno. Ja hoću da budem komunista. Povedi me sa sobom. Daću ti sve što imam. Evo.. U mom koferu...

Violent iz kofera vadi raznorazne sitne stvari, kao što su lakovi za kosu, paketići cigareta, fenovi, posuđe, spravica koja mjauče, fosforescentne loptice za tenis i mali kasetofon na diskete. Opal ga gleda.

VIOLENT:

Da ti pustim... Ovaj disk... To je moja, omiljena muzička emisija. Mnogo je smešna. Slušaj!

Violent uključi kasetofon. Začuje se elektronski glas koji je čas piskav, a čas dubok.

GLAS:

Dobro veče, dobro veče, dobro veče. Radio Iluzija, i vaš voditelj Strašni Zeka. Sada ću da vas golicam po tabanima, gili, gili, gili, gili, gili...

Violent se zaceni od smeha. Opal isključi kasetofon. Violent prestaje da se smeje i tupo gleda Opala.

OPAL:

Nemamo vremena za smejanje.

Opal se okrene ka ogledalu i prisloni uvo na njega. Odmakne se. Pretura po Violentovoj torbi. Pronalazi elektronski skalpel. Uključi ga i skalpel počne da zuji. Opal skalpelom zaseče ogledalo. Napravi krug. Isključi skalpel i šakom probije rupu u ogledalu. Kroz rupu zasija blještava svetlost reflektora lajt šoua. i začu se veoma glasna disko muzika. Violent se trgne i pokuša da beži. Opal ga dohvati za nogu i zaustavi ga. Prstom mu daje znak da ćuti. Potom, proviri kroz rupu i ugleda prizor pred sobom. Svetla i muzika se lagano gase.

10. SLIKA – NOĆNI KLUB ,,VEŠTIČICA”

I najzad u Ženšćininom baru. Bar ima oblik gladijatorske arene. Arena kružnog oblika služi kao podijum za igru. Dva metra iznad arene je polukružni prostor za gledaoce. Polukružni prostor galerija je obložen pleksiglasom drečavo crvene boje. U samom dnu je totem, džinovski crveni karmin. Na galeriji se nalazi neonski šank, nekoliko kožnih kreveta, arsenal sa oružijem, bičevima, lancima, kopljima i dvocevkama. Lajt šou na vrhu boji prostoriju kao duga. Četiri amazonke obučene u crnu kožu sa bičevima u rukama, piju narandžaste koktele i posmatraju mladića sa kratkim brčićima koji izvodi striptiz na podijumu. Ženšćina sedi na ogradi od pleksiglasa na desnoj strani i skaradno se smeje. Drži lancem vezanog plavokosog mladića u kožnoj suknjici. Gotiva takođe u sado mazo kožnom odelu sedi na visokoj barskoj stolici uz šank. Poslužuje je travestit obojen u srebro. Trešti glasna muzika. U dnu se nalazi otvor u zidu kroz koga proviruje Opalova glava. Siva magla kulja iz jedne mašine u blizini Ženšćine. Četiri Amazonke na galeriji tapšu u ritmu i gađaju stripera koji igra na podijumu sa malim kesama ispunjenim bojama. Kada neka od kesica pogodi mladića, rasprsne se i boja iscuri na polunago telo mladića. NJegova igra raspaljuje bludne devojke i one vrište. Ženšćina povremeno privlači plavokosog momka uz sebe i krejonom mu crta po licu. Zatim uzima bič i šiba maladića po stražnjici, oholo se smejući. Četiri Amazonke se povremeno žestoko ljube u usta, i potom nastavljaju svoju igru gađanja. Opal se provlači kroz rupu u zidu i staje na podijum. Mladić zanesen igrom, očito drogiran, ga ne primećuje. Zatim se kroz rupu promoli dugačak nos, a za njim i ostatak Violentove glave. Ženšćina iz korica na svojim pantalonama od kože vadi dugačku iglu i prinosi je plavokosom mladiću koji drhti od straha. Kada dovoljno preplaši mladića, vraća iglu u korice. Ustane i krene ka Gotivi. Gotiva besno razbije kristalnu čašu o šank. Ženšćina joj priđe i grubo je dohvati za kosu. Baletski je uspravi uz sebe i muški je privuče na svoje usne. Gotiva je takođe usporena kao i striper, takođe nakljukana hipermodernim tabletama. Gotiva usporeno zabacuje svoju dugačku zlatastu kosu. Ženšćina nasilno kida kopče nitne na Gotivinoj kožnoj jakni i otkriva joj grudi. Kao životinja uz krik spušta svoju crvenokosu glavu na njene grudi. Gotiva se blazirano osmehuje. Ženšćina snažno ugrize Gotivine grudi i Gotiva krikne. NJen krik razjari Opala koji istrči na podijum i ugleda opisanu sliku. Četiri amazonke podivljaju od sreće kad ga ugledaju i gađaju ga plastičnim kesicama. Jedna kesa ga opiči pravo u glavu i po njemu se razlije drečavo ružičasta boja. Ženšćina ostavlja Gotivu i pritrča ogradi. Sa vriskom uperi prst u Opala. Opal potrči ka zidu od pleksiglasa i skoči. Uhvati se za jednu oblinu i sklizne, ponovo na podijum. Ustane i ponovo zatrči ka ogradi. Ponovo sklizne. Violent se provlači kroz otvor. Opal pritrči gotovo nagom striperu i povuče ga sa sobom do ograde. Striter ga tupo gleda. Opal se penje uz njega ka ogradi, ali pošto je striper mokar od boja, to klizavo pentranje traje dugo. Ipak Opal se dokopa galerije. Violent izađe na sred podijuma i razdragano maše amazonkama. Jedna kesa ga pogodi u nos i ofarba ga u žuto. Opal se popne na galeriju. Amazonke ga gledaju. Opal potrči pored njih i preskoči šank. Iza šanka priđe kompjuteru koga programira. Glasna muzika prestane.

ŽENŠĆINA:

Ne ti prljavi muški gade, kako se usuđuješ? Kuda su ušao? Kako je moguće da si živ? Šta rade moji mutanti ubice, pred kapijom. Aruba, Bonžita, Sekunta, Pavana, Gotiva smrt neznancu muškarcu?

Devojke vrisnu. Ženšćina iz futrole na kožnim pantalonama vadi kratku dvocevku.

OPAL:

Tako vam komunizma, prekinite sa tom stupidnom blasfemijom.

Ženšćina puca iz dvocevke. Opal skoči u stranu. Metak pogodi šipku od pleksiglasa na zidu i ona se uz tresak struši na šank. Šank od stiropora i srebrnog staniola se prepolovi na dva dela. Srebrni barmen skoči preko šanka na Ženšćinu. Ženšćina ga sredi preciznim karate udarcem. Pritrče Aruba, Bonžita, Sekunta i Pavana sa uzdignutim kopljima. Violent ih posmatra odozdo.

VIOLENT:

Kako je lepo ovde kod vas!

Ženšćina se okrene i pogleda Violenta.

ŽENŠĆINA:

Kakav odvratan muški nos.

VIOLENT:

Žene. Vi ste žene. Nikad nisam video žene. Tako ste lepe.

Ženšćina zastane. Sve Amazonke se okrenu ka Violentu.

VIOLENT:

Divno. Vi ste tako lepe. Imate tako male noseve.

ŽENŠĆINA:

Stvarno misliš da smo lepe? Misliš da sam i ja lepa?

VIOLENT:

Ti si prekrasna. Divna je tvoja crvena umašćena kosa, tvoje divno rošavo lice, tvoja kožna jakna i tvoji lanci, tvoje oči pustinjske lisice, tvoja grubost...

ŽENŠĆINA:

Nikada mi nijedan muškarac nije rekao tako lepe reči. Uvek su mi govorili da sam odvratna, da sam zla i da sam veštica. Uvek su mi govorili da imam krive noge kao da sam jahala tunel i grudi kao muškarac. Uvek su me se plašili i nikada me niko nije gledao u oči. Bilo im je zlo čim bi me pogledali. Svi su gledali Gotivu, tu platinastu gusku i njoj govorili najlepša. Zato sam ih uvek surovo kažnjavala, i mrzela ih kao pacove. Zato sam ih mučila u vrelim subotnjim noćima, peglala ih užarenim peglama, davila ih u kacama punim limunovog soka, bičevala ih i povređivala.

VIOLENT:

I mene je moj vlasnik kauboj, mučio i govorio mi najgore reči. Punio mi je odelo bubašvabama, tukao me na snegu, gurao me u blato sa svinjama i bičevao me jednom nedeljno. A moj nos mu je služio za razne igre, sve dok me nije bacio u septičku jamu, među zidove od ogledala koje jedino i pamtim. Uvek sam video samo svoj nos, veliki i povijen i sada kada sam vas video prvi put sam osetio lepotu.

Violent zaplače. Ženšćina ga gleda.

ŽENŠĆINA:

Nemoj da plačeš, jadni mladiću. Kako se zoveš?

VIOLENT:

Violent.

ŽENŠĆINA:

Violente, nemoj plakati. Tvoj nos je divan, Ti si prvi muškarac koji mi se dopao. Možda ću se zaljubiti.

VIOLENT:

Ša mu dođe to zaljubiti?

Opal ustaje iza šanka. Prikrada se Gotivi tiho sa leđa. Gotiva se ljuljuška opijena snažnom hemijom.

ŽENŠĆINA:

Zaljubiti? To je drevna igra. Igra polova. Muškog i ženskog. Kada žena razdragana prilazi muškarcu kao u filmovima, i pušta da je on podigne u svoje naručje. Ah, ti Violente, ti si jedan bezobraznik, pogađaš me plamenim strelama pravo u dubinu duše. Rađaš u meni slatku iluziju.

VIOLENT:

Divno. Ja sam očaran. Tako se znači doživljava ljubav na prvi pogled. Ti božanstvena ženo, lepoto.

ŽENŠĆINA:

Znala sam da će se jednom pojaviti pravi muškarac, neko koga neću morati da ubadam zlatnim iglama, kome neću morati da čupam jezik čeličnim klještima, koga neću morati da silujem orgonskim vibratorim. Znala sam da će se sve promeniti kada bude došao pobednik.

Opal čvrsto dograbi Gotivu i stavi joj ruku preko usta. Odvlači je sa sobom iza šanka. Amazonke su fascinirane Violentom. Gledaju ga hipnotisano.

ŽENŠĆINA:

Violente, naša će ljubav biti opevana, esejisti će napisati bajke o nama, cvetna polja će nas pozvati i bićemo par, par snova. Budi moj, povedi me sa sobom.

VIOLENT:

Bićemo komunisti.

ŽENŠĆINA:

Komnisti? Zašto baš komunisti?

VIOLENT:

Pričao mi je Opal o tome. Divno je biti komunista. Živeti u harmoniji. Upoznati ljubav.

Ženšćina vrisne.

ŽENŠĆINA:

Ti si prevarant. Komunisti su lažovi. Ti, prljavi muški nosati kretenu. Znala sam da želiš nešto zlo od mene, mada si me zaveo svojim rečima. I zato ću te kazniti, okrutno najokrutnije, odsećiću ti nos.

ARUBA:

Da, uništiti, odseći, zacementirati, spaliti.

BONŽITA:

Probosti, mučiti, iseckati, smožditi.

SEKUNTA:

Izlemati, silovati, ugušiti, obesiti.

PANAMA:

Drogirati, razvlačiti, istopiti, ubiti.

ŽENŠĆINA:

Uhvatite ga. Živog. Živog.

Četiri amazonke preskaču ogradu i skaču na podijum Ženšćina se okrene i ugleda Opala kako ljubi Gotivu. Vrisne.

ŽENŠĆINA:

Gotiva, ne, ne, Gotiva. Moje srce. Umreću.

Ženšćina se hvata za srce. Amazonke opkole Violenta.

SVE U GLAS:

Gotov si.

VIOLENT:

Divno.

SVE UGLAS:

Šta, divno?

VIOLENT:

Sve je divno. Ovo mesto, svetla, vi.

PANAMA:

Ali mi ćemo te ubiti, zar nas se ne bojiš?

SEKUNTA:

Moraš da se plašiš. Treba da drhtiš.

BONŽITA:

Nemoguće. Možda on nije muškarac.

ARUBA:

Ubiću ga.

Bonžita je odgurne.

BONŽITA:

Nećeš ti, ja ću.

SEKUNTA:

Ne ja ću.

PANAMA:

Moj je.

NJih četiri se pobiju. Čupaju se za kose. Ženšćina drhtavom rukom vadi dvocevku i uperi je u Opala i Gotivu. Opal prestane da ljubi Gotivu. Pogleda Ženšćinu.

OPAL:

LJubav sve pobeđuje. Gotiva je moja žena. I slučajno da ti se nije desilo da pucaš u nas. Ako budeš pucala ubiću te, nataknuću te na onaj džinovski karmin dole i vrištaćeš od nemoći.

Opal je vrlo ljut. Gotiva ga grli. Plačnim glasom mu kaže.

GOTIVA:

Opale, jedini moj, ljubavi moja, nazad si došao. Spasi me.

OPAL:

Ne.

Ženšćina puca i metak pogodi Gotivu. Gotiva pada na pod. Opal razjareno krikne i potrči ka Ženšćini. Ona izvuče tanku zlatnu iglu. Opal je snažno udari u ruku i izbije joj iglu iz ruke. Udari joj šamar. Od snage šamara Ženšćina padne na pod. Zaplače. Opal se zaustavi ispred nje.

ŽENŠĆINA:

Molim te. Nemoj me ubiti. Ja sa slaba i nemoćna žena. Oprosti mi.

Amazonke prestanu tuču. Pogledaju Opala.

VIOLENT:

Divno.

U tom sudbonosnom trenutku, na vrata ulazi niko drugi, do sam general Petrović u pratnji visokog policajca sa bradom. General Petrović, je dečak od sedam, osam godina. On dolazi na sredinu podijuma i stane.

GENERAL
PETROVIĆ:

Život je dete koje se igra, ređa kamičke, amo, tamo.

Začuje se vrisak svih Amazonki i Violentov. Ženšćina ustane sa zemlje.

ŽENŠĆINA:

Bože, koliko sam grešila. Sad shvatam, ljubav je svuda.

PANAMA:

Osećam to, osećam.

BONŽITA:

To je divno, božanstveno osećanje. Prosvetljena sam i volim vas sve.

PANDUR JORK:

U ime komunizma, svi se izljubite.

Amazonke i Violent se grle i skaču u vis. General Petrović seda na zemlju i iz džepa vadi mali automobil na baterije. Igra se sa njim. Pandur Jork zadovoljno klima glavom. Ženšćin zagrli Opala. Opal stoji mirno.

ŽENŠĆINA:

Oprosti mi, kao komunisti. Da sam ranije bila prosvetljena nikada se sve ovo ne bi dogodilo.

Opal je gleda. Promrmlja.

OPAL:

Opraštam ti.

Opal se okrene i priđe Gotivi. Podigne je u naručje. Nosi je ka ogradi. Svi ga pogledaju.

OPAL:

Kasno ste stigli generale Petroviću. Gotiva je mrtva.

PANDUR JORK:

General je imao mnogo posla. Iscrpljen je.

Gotiva se uzdignu.

GOTIVA:

Gde sam?

Opal je pogleda. Pogleda sve u prostoriji. Svi su ostali zaleđeni u pokretu. Nema zvukova. Svetlo se promenilo u boju nara. Spuštaju se stepenice sa galerija na podijum. Opal silazi polako niz njih sa Gotivom u naručju.

OPAL:

Sa mnom si Gotiva.

GOTIVA:

Opale, vratio si se. Toliko dugo sam te čekala. Bila sam zarobljena. Izgubljena.

OPAL:

Glumio sam za tebe Gotiva, tražio sam te svuda i znao sam da ću te nači.

GOTIVA:

Sada ćemo biti zajedno zauvek.

Opal siđe sa njom na podijum. Sva svetla se gase izuzev crvenog spektra koji obasjava Opala i Gotivu. Oni prilaze rampi.

OPAL:

Bilo je zabavno živeti na zemlji. U komunizmu.

GOTIVA:

Brzo ćemo ga zaboraviti. Opale, nismo mrtvi zar ne?

OPAL:

Naravno da nismo. Gotiva. Evo ja stojim, možeš i ti.

Spušta Gotivu na zemlju. Ona stoji pored njega. Gledaju se.

OPAL:

Od sve moguće ljubavi na svetu ja sam tražio samo tvoju.

GOTIVA:

I dobio si je...Zauvek. Poljubi me.

Opal je poljubi. Dug poljubac. Mrak.

Ponovo se upale stara svetla. Opal drži Gotivu koja je mrtva u naručju. Prilaze mu Pandur Jork, General Petrović i Violent. Amazonke i Ženšćina za njima.

PANDUR JORK:

Požurimo u transporter. Vratiće nju naši lekari. Imamo četrdeset osam sati vremena za to. Ne brini se komunistička medicina je nepogrešiva. Ništa joj neće biti, žajžmo brzo.

Opal ih gleda.

VIOLENT:

žAjde, šta si se zamislio? Idemo.

OPAL:

Ništa. Nešto sam razmišljao. Naravno, idemo. Gotiva će živeti.

Odlaze ka vratima. Opal se saplete i padne sa Gotivom na zemlju. Brzo ustaje. Podiže Gotivu.

OPAL:

Dovraga i ova nespretnost. Idemo.

VIOLENT:

A je lž imate vi tamo u komunizmu avione, podmornice, šarene laže, bombone, žirafe, dirižable...?

PANDUR JORK:

Imamo, pre sve što god ti duša oće, samo požuri druže. Napred u komunizam.

KRAJ