IN MEMORIAM

ŽARANA PAPIĆ 1949-2002

Žarana Papić je umrla kada se od nje moglo očekivati da pokuša da interdisciplinarno polje rodnih studija u našoj zemlji postavi na jedan viši nivo kreativnog pristupa kojim bi se moglo uspešno parirati krizi i umoru koje je ovo polje zahvatilo u zemljama koje su dosada bile pioniri na ovim poljima istraživačkog teorijskog rada. Ovim želi-mo da istaknemo da se Žarana Papić do tog tragičnog momenta, postepeno, ali uvek samopouzdano i suvereno kretala na graničnim poljima sociologije, antropologije i ženskih studija, otvarajući svakom svojom novom knjigom jedan novi horizont problema pitanja i kritičkih naloga disciplinama kojima se bavila. Pri tom je to kretanje još uvek bilo u okvirima spoznatog i poznatog. U kritičnom trenutku svoje iznenadne smrti ona se suočavala sa dvostrukom nepoznanicom: očekivanim i neophodnim skokom u nepoznato budućnosti rodnog fenomena, ali i vlastite buduć-nosti.

Žarana Papić je veoma rano imala pred sobom ocrtano predmetno područje rada kome želi da posveti svoj život. To je bilo u nas potpuno zanemareno pod-ručje »društvenog položaja žena«, kako se u socijalističkoj terminologiji iskazivao odnos prema jednoj polovini čovečanstva - ženskoj. Tom njenom interesovanju u susret je išla situacija bujanja neofeminističkog pokreta i neofeminističkih ideja od kraja 60-godina na Zapadu. Radoznalost i interes za taj pokret i ideje vrlo brzo će je odvesti na put istraživačkog rada koji će rezultirati u veoma istančano odabranom zborniku tekstova koji obuhvata teorijski najprodornije studije i kritike antropološke nauke iz pera žena koje u fokus svog istraživanja postavljaju upravo »žensko pitanje«, tj. viđenje antropologije iz »ženske perspektive«. Zbornik pod nas-lovom »Antropologija žene« koji je objavila zajedno sa isto tako rano preminulom zagrebačkom antropološki-njom (Lydija Sklevicky), 1983. godine omogućava veoma rano našoj naučnoj javnosti da se upozna na izvorima sa jednom novom kritičkom perspektivom ne samo u antropologiji nego u društvenim naukama uopšte.

Sledeći korak koji Žarana Papić preduzima na svom putu jeste obračun sa zastarelim shvatanjima i predrasuda kada su u pitanju žene i njihova perspektiva u sociologiji. Njena magis-tarska teza pod nazivom »Sociologija i feminizam«, objavljena 1989. godine predstavljala je takođe dragoceno štivo za upoznavanje sa kritikama i novim idejama koje su sociološkinje femi-nističke orijentacije pokušavale da unesu u okoštalo teorijsko i emprijsko tkivo sociologije. Napokon 1997. godine izlazi njena poslednja najzrelija studija koja predstavlja skraćenu i doteranu verziju odbranjenog doktrotskog rada pod nazivom »Polnost i Kultura«, a u kojoj još jedanput, ali sada na jedan mnogo širi i utemeljeniji način, gotovo filozofski, preispituje same episte-mološke temelje modernih društvenih nauka, a pre svega antropologije, svoje bazične discipline.

U međuvremenu, Žarana Papić se veoma brižljivo bavila uredničkim poslovima, prevodilaštvom, objavljivanjem kraćih napisa, aktivnim učešćem na naučnim i stručnim konferencijama u inostranstvu tako i aktivnim učešćem na sceni ženskog pokreta u Beogradu i širom cele Jugoslavije. Svojim objavljenim radovima i svojim feminističkim delovanjem ostaće trajno prisutna u našoj javnosti i društvenoj nauci.

Anđelka Milić