OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA

Ste­ri­ji­na na­gra­da ča­so­pi­sa „Sce­na” za te­a­tro­lo­gi­ju, po jed­no­gla­snoj od­lu­ci Ži­ri­ja (Da­rin­ka Ni­ko­lić, Sve­ti­slav Jo­va­nov, Fe­liks Pa­šić, pred­sed­nik), do­de­lju­je se VLA­DI­MI­RU STA­MEN­KO­VI­ĆU, za knji­gu Kraj uto­pi­je i po­zo­ri­šte („Ot­kro­ve­nje”, Be­o­grad-Ste­ri­ji­no po­zor­je, No­vi Sad, 2000).

Pri­rod­ni na­sta­vak Po­zo­ri­šta u dra­ma­ti­zo­va­nom dru­štvu, knji­ga Kraj uto­pi­je i po­zo­ri­šte sta­vlja na uvid deo Sta­men­ko­vi­će­ve kri­ti­čar­ske ak­tiv­no­sti u po­sled­njih pet­na­est go­di­na. Pro­bra­ni osvr­ti na pred­sta­ve na­sta­le po ko­ma­di­ma sa­vre­me­nih srp­skih au­to­ra, u stro­goj te­mat­skoj si­ste­ma­ti­za­ci­ji, sem što su pro­nic­lji­va, pre­ci­zna tu­ma­če­nja dram­skih de­la i nji­ho­ve scen­ske in­ter­pre­ta­ci­je, sa­dr­že i dra­go­ce­nu ana­li­zu isto­rij­skog, po­li­tič­kog, so­ci­jal­nog i du­hov­nog kon­tek­sta u ko­me su na­sta­ja­li i, što je naj­va­žni­je, ana­li­zu nji­ho­vog me­sta i ulo­ge u tom kon­tek­stu. Za Sta­men­ko­vi­ća je po­zo­ri­šte uvek otvo­re­no ono šek­spi­rov­sko ogle­da­lo u ko­me se pre­po­zna­ju vre­me i ljud­ske sud­bi­ne u nje­mu, u ovom slu­ča­ju ogle­da­lo sve­op­šte po­met­nje, „ne­re­da u dr­ža­vi, ha­o­sa u du­ša­ma”, u dru­štvu ko­li­ko dra­ma­ti­zo­va­nom to­li­ko ra­zo­re­nom. Ti­me što po­zo­ri­šte vi­di kao ak­tiv­nog uče­sni­ka u dru­štvu, Sta­men­ko­vić oče­ku­je da ono ak­tiv­no ob­li­ku­je i dru­štve­nu svest, pa u sa­gla­sju sa svo­jim uve­re­njem o kri­ti­ci kao ra­du s vi­šim ci­lje­vi­ma, umet­nič­ku funk­ci­ju po­zo­ri­šta, i po­seb­no pi­sca u nje­mu, ne odva­ja od nji­ho­ve dru­štve­ne i isto­rij­ske za­da­će. Sta­men­ko­vi­će­vi tek­sto­vi, ia­ko pi­sa­ni za no­vi­ne, po to­me na­di­la­ze okvi­re efe­mer­nih ko­men­ta­ra i či­ne, po svom du­bo­kom in­te­lek­tu­al­nom an­ga­žma­nu, zna­čaj­ne pri­lo­ge isto­ri­ji na­šeg te­a­tra, jed­na­ko kao što po­ma­žu raz­u­me­va­nju jed­ne epo­he na kra­ju svih uto­pi­ja.