Miroslav Miki Radonjić

52. festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (od 16. do 22. aprila 2002): Novi identitet

 

Posle dugogodišnjih Susreta profesionalnih pozorišta Vojvodine, jedne potpuno obesmišljene i megalomanske manifestacije koja je svoj dvanaestodnevni, a ponekad i duži program, sastavljen od dvadesetak predstava, po pravilu vrlo relativne umetničke vrednosti, nesrećno selila od jednog do drugog vojvođanskog pozorišta, konačno su se desile neminovne koncepcijske promene. Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine odlučila je da uvođenjem institucije selektora, svođenjem festivala na deset predstava koje će se odigrati u sedam dana, osetnim smanjenjem broja nagrada i poveravanjem domaćinstva samo Zrenjaninu, Kikindi, Somboru i Novom Sadu, pokuša stvoriti uslove za pravu prezentaciju onoga što je urađeno tokom tekuće sezone u pokrajinskim pozorišnim kućama.

Od 32 prijavljene, selektor Vladimir Kopicl odabrao je 6 predstava za odrasle: ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA VOJNIKA IVANA ČONKINA, po romanu Vladimira Vojnoviča, Narodno pozorište „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, u dramatizaciji Branislava Nedića i režiji Ljuboslava Majere; SLUGA DVAJU GOSPODARA Karla Goldonija, Narodno pozorište (Népszínház) Subotica – Drama na srpskom jeziku, u režiji Kokana Mladenovića; PIKNIK NA LOGORU Fernanda Arabala, Pozorište „Deže Kostolanji” („Kosztolany Dezso” Színház) iz Subotice, u režiji Andraša Urbana; BUĐENJE PROLEĆA Franka Vedekinda, Narodno pozorište iz Sombora, u režiji Gorčina Stojanovića; DOBAR ČOVEK IZ SEČUANA Bertolta Brehta, Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház), u režiji Šandora Žotera i OSLOBOĐENJE SKOPLJA Dušana Jovanovića, SNP, Novi Sad, u režiji Žanka Tomića, kao i četiri predstave za decu: KUĆA KOJA SVIRA, Dečje pozorište (Gyrmekszínház) iz Subotice, u režiji Đerđa Hernjaka; MALI PRINC Antoana de Sent Egziperija, Pozorište mladih iz Novog Sada, u režiji Ferida Karajice; OSTRVO S BLAGOM Branka Milićevića Kockice, Narodno pozorište iz Sombora, u režiji Radoja Čupića i MALA SIRENA Željka Hubača, Narodno pozorište „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, u režiji Ljuboslava Majere. U obrazloženju, selektor Vladimir Kopicl je naglasio da je pri izboru predstava vodio računa da, uz vrednosni sud, istakne i nešto od razgranate tipološke mape teatra u Vojvodini danas. Za pružanje objektivne slike i sve raznolikosti pozorišnih dešavanja bilo bi značajno da selektor u dužem roku, od 2 do 3 godine obavlja tu dužnost, a time bi do izražaja došla i estetska dimenzija selekcije u tom periodu.

Srećna okolnost leži u činjenici da je prvi domaćin ovako zamišljenog festivala bio Zrenjanin, odnosno Narodno pozorište „Toša Jovanović”. Zahvaljujući odličnoj organizaciji, sjajnoj poseti publike, kvalitetu odabranih predstava i pravom pozorišnom ambijentu, pokrenuta je inicijativa da Zrenjanin postane stalna adresa festivala, jer bi se na taj način stekao potreban identitet i mogućnost da u vrlo kratkom vremenu ponese epitet ozbiljne i prestižne manifestacije.

Što se samih predstava tiče, ne bismo ulazili u detaljnije analize, niti njihovo vrednosno procenjivanje, ali treba istaći da je i dalje uočljiva tendencija scena na mađarskom jeziku, tu pre svega mislimo na Újvidéki Színház i „Kosztolany Dezso” Színház, ka istraživanju pozorišnog izraza, kao i žanrovska raznovrsnost i oslanjanje na glumce mlađe generacije u predstavama SNP-a, somborskog Narodnog pozorišta i Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici.

MIROSLAV MIKI RADONJIĆ