Tomaž Šalamun

POLjUBI OČI MIRU

Poljubi oči Miru koji treba da se razlije po

drveću. Sunce napolju sija i ne huče više

tako nesnosno. Duša se nada da će opet osetiti svoja

rebra, svoj sok. Mraz mi je prijao. Ako

duva i ako hodam i gledam automobile, život

me vraća sebi. Najstrašnije bi

bilo, jer prilikom odlaska nikog ne bih prepoznao.

Predaleko bi bili da ih dotaknem ili

osetim. U crnom mraku ne bih sačuvao sećanje na

ljubav. Kora leda stvara se preko vrele lavine.

Polako ću možda opet moći da se iskližem. Hodam

po prašnjavim cestama. Otresem sako, ako bude

prašnjav. Previše meda i miline bilo je, to je

sve. Od prevelike raskoši čovek se razleti.

Pesme prevela sa slovenačkog

Dragana Bojanić Tijardović