Prevod
UDK: 172.1:321.7
Verujem da nije neophodno da detaljno
opisujem čuvenu ideju Džona Rolsa (John Rawls) o provobitnom položaju.[1]
U njoj se zamišlja grupa ljudi koja se okupila da sklopi društveni ugovor.
Utoliko ona podseća na zamišljeni kongres iz klasičnih teorija društvenog
ugovora. Prvobitni položaj se, međutim, razlikuje od ovih teorija u opisu
stranaka. To su ljudi s običnim ukusima, obdarenostima, ambicijama i
ubeđenjima, ali svako od njih privremeno ne zna ova obeležja vlastite ličnosti,
i mora se saglasiti sa ugovorom pre nego što mu se povrati samosvest.
Rols pokušava da pokaže da će, ako su ovi
ljudi racionalni, i deluju samo u skladu sa vlastitim interesom, oni izabrati
njegova dva principa pravde. Oni predviđaju, grubo rečeno, da svaka osoba mora
imati najveće političke slobode saglasno s istim slobodama za sve, i da ne
smeju postojati nejednakosti u moći, bogatstvu i prihodu, i ostalim resursima,
osim ukoliko one ne deluju u prilog bezuslovne koristi članova društva koji su
u najgorem položaju. Mnogi Rolsovi kritičari se ne slažu da bi ljudi u
prvobitnom položaju nužno izabrali ova dva principa. Principi su konzervativni,
i kritičari veruju da bi ih izabrali samo ljudi koji su konzervativni po
temperamentu, a ne ljudi koji su po prirodi kockari. Ne mislim da je ova
kritika opravdana, ali makar u ovom eseju, nameravam da ignorišem ovo pitanje.
Mene interesuje drugi problem.
Tekst je redigovan prevod šestog poglavlja
iz knjige R. Dworkin, Taking Rights Seriously, koja bi trebalo uskoro da
se pojavi u izdanju podgoričkog CID-a (prim. red.)
Preveo: Đorđe Pavićević
[1] John Rawls, A Theory of Justice,
1972. (naš prevod, Džon Rols, Teorija pravde, prev. dr Milorad Ivović,
CID, Podgorica, JP Službeni list SRJ, Beograd, 1998.)