AMSTERDAM

Neli Eterović Slot

Izlozba " L'art nouveau, la Maison Bing", Muzej Van Gogh,

26.11.2004 - 27.02.2005

 

U muzeju Van Gogh nedavno je zatvorena izlozba " L' art nouveau, la Maison Bing",

koja je kao i vecina izlozbi postavljenih u ovom muzeju bila izvanredno posecena. Radi se

o obimnoj izlozbi koju je organizovao muzej u Amsterdamu u saradnji sa Musée des Arts

decooratief u Parizu u cilju da prikaze poreklo francuskog "art nouveau" kroz i zivot i rad

kolekcionara i trgovca umetnickim predmetima Siegfried Bing-a (1838-1905),

u ono vreme apsolutno najznacajnijeg uvoznika umetnickih dela sa dalekog istoka i

gotovo jednako zasluznog za promovisanje novog stila u umetnosti .

 

Siegfried Bing rodio se 1838 godine u Hamburgu u bogatoj hamburskoj porodici.. Nakon

skolovanja i obuke u ocevoj firmi za proizvodnju dekorativne keramike, preselio se u

Pariz. Kada se u drugoj polovini XIX veka, zemlja izlazeceg sunca otvorila prema zapadu,

nastala je velika potraznja za japanskim grafikama, namestajem, vaznama i nakitom. Odusevljenje japanizmom Bing koristi i otvara svoju firmu za trgovinu sa Istokom. U pocetku prvenstveno trguje japanskom umetnoscu. Osniva i uredjuje mesecni casopis "Le Japon artistique ". Ubrzo postaje na glasu poznati kolekcionar japanske keramike i grafike, te organizuje niz izlozbi na temu japanske umetnosti. U njegovoj firmi i kolekcionari, kao i umetnici bili su kupci japanskih drvoreza. Za vreme svog dvogodisnjeg boravka u Parizu i Van Gogh se upoznao sa japanskom grafickom umetnoscu.. Kod Binga je kupio na stotine japanskih drvoreza.

 

Vremenom Evropa se zasitila umetnoscu Japana, potraznja je opadala. Bing odlazi u

Ameriku gde se upoznaje sa Louis Comfort Tiffany, umetnikom i dizajnerom, koji se bavi izradom ukrasnih i upotrebnih predmeta od stakla. Po povratku u Evropu promovise Tiffany-jeve radove u staklu, organizovanjem mnogobrojnih putujucih izlozbi.

 

Iako je bio prvenstveno poslovan covek, Bing je uvek na vreme osecao promene na polju

umetnosti i kulture. Godine 1895 ponovo otvara u Parizu svoju galeriju Art Nouveau u

ulici Rue de Provence. Koncept njegove nove firme je revolucionaran, on u jednom

prostoru spaja galeriju i prodavnicu. Bing sada nije vise samo trgovac i prodavac umetnickih dela, on postaje i narucilac dela kod umetnika. U svojoj galeriji on spaja primenjenu umetnost sa lepom umetnoscu. Cilj mu je bio da sve umetnicke discipline nove umetnosti obuhvati u jednu celinu. Primenjena umetnost postaje ravnopravna skulpturi i slikarstvu. Graficaru, slikaru i arhitekti iz Belgije Henry Van de Velde prepusta kompletno uredjenje tri sobe, u svojoj galeriji. Ove sobe kasnije izlaze u Drezdenu. Slikara E. Vuillard zaduzuje za izradu dizajna jednog servisa za rucavanje.

 

U njegovom projektu galerije - prodavnice i okupljanju umetnika razlicitih disciplina

leze temelji gesamtkunst. Nema vise hijerarhije umetnickih disciplina; slikarstvo, vajarstvo i primenjena umetnost postaju jednaki po znacaju i stvaralastvu.

Udruzujuci i angazujuci umetnike razlicitih umetnickih disciplina Bing se postepeno usmerava na na sopstvenu proizvodnju namestaja i nakita.

Krajem XIX veka, kao suprotnost i otpor prema klasicizmu, javlja se postepeno jedan

novi stil u umetnosti, dekorativni stil uznemirenih linija i vegetativne ornamentike.

Lisce, cvece, zivotinje ili graciozne zenske figure postaju motivi koji se najcesce koriste. U

ovim iz prirode pozajmljenim formama, dinamicna talasasta linija ima najbitniju ulogu.

Odlike ovog novog stila nalaze primenu u umetnosti, prvenstveno u arhitekturi i

primenjenoj umetnosti.

 

Godine 1900 organizovana je Svetska izlozba u Parizu, na kojoj i Bing ucestvuje.

 Za uredjene stilskih soba u svom izlozbenom paviljonu angazuje umetnike Edward

Colonna, Georges de Feure i Eugène Gaillard. U stilskim sobama trijumfuje francuski

"Art nouveau" . Kritike su odlicne. Publika je odusevljena elegantnim, dizajnom namestaja, njegovim blagim, tananim i neznim oblicima i predmetima primenjene umetnosti. Bing postize vrhunac u svojoj karijeri. On uspeva ne samo da promovise "Art Nouveau" nego i za ovaj umetnicki stil pronalazi mnogobrojne pristalice. Nakon svetske izlozbe, Bingova firma je imala pune ruke posla.

 

Godine 1905 Bing umire a firmu preuzima njegov sin Marcel koji se ponovo orijentise na trgovinu umetnickim predmetima sa dalekog Istoka.

 

Izlozba " L' art nouveau, la maison Bing" postavljena je u novom krilu Van Gogovog muzeja, namenjenom iskljucivo za odrzavanje gostujucih izlozbi. Obuhvata preko 400 predmeta i umetnickih dela koja su u Bing-ovoj trgovini prodata i proteze se na tri sprata

muzejskog krila.

U prizemlju je prikazana rekonstrukcija paviljona "Art Nouveau" na Svetskoj izlozbi u Parizu. " Stilske sobe" sa namestajem : sofe, ormari, spavace sobe, stolovi, stolice i vitrine ispunjene porcelanom i staklom pruzaju gotovo autentican izgled Bingovog paviljona kako je nekada izgledao na Svetskoj izlozbi.

Na prvom spratu je izbor slika, skulptura i predmeta primenjene umetnosti iz Bingove zbirke i predmeta koji su prodati u njegovoj galeriji. Lepotom i fragilnoscu istice se skulptura manjih dimenzija u bronzi "Valcer" Camille Claudel, nekoliko platna Toulouse-Lautreca, niz japanskih bogato izvezenih svilenih i satenskih tkanina sa motivima riba ili ptica.

Na poslednjem spratu, u grafickom kabinetu izlozena je izvanredna selekcija japanskih estampi iz zbirke van Goghovog muzeja. Za vreme svog boravka u Antverpenu i Parizu Van Gogh se upoznao i razvio veliku ljubav prema japanskim drvorezima. Zajedno sa svojim bratom Teo-om kupio je na stotine drvoreza u Bingovoj prodavnici. Muzej danas poseduje zbirku od preko 500 japanskih estampi. Holandskog umetnika posebno su privlacili tkz. ukiyo drvorezi koji su nastali oko sredine XVII veka. Rec ukiyo dolazi iz budizma i znaci "svet bola". Tokom vremena, motivi prikazani na ukiyo drvorezima su se menjali da bi se na kraju sveli na scene iz svakodnevnog zivota. Veoma cesto prikazivane su gejse, kabuki glumci, sumo rvaci i tek na kraju pejsazi. Na Van Gogh-a poseban uticaj su ostavila dela japanskih umetnika Hiroshige i Hokusai. Za ovu izlozbu odabran je izbor estampi koje su ostavile najsnaznije impresije na van Gogh-a i pod cijim je uticajem i sam umetnik stvorio nekoliko radova, koji su ovu priliku izlozeni uporedo sa delima japanskih umetnika.

U periodu u kome je ova izlozba bila otvorena organizovano je i vise predavanja na temu

"La maison Bing", " L'art nouveau", " Jugenstil". Onaj ko je imao prilike da poseti ovu izuzetnu izlozbu i da cuje neka od ovih predavanja dobio je iscrpnu sliku istorijata i umetnickih karakteristika "l'art nouveau", japanizma kao i Bing-ovog uticaja i zasluga na njihovom promovisanju.