Aleksandar Milenković

 

Ružica Todorović, Slike

Galerija Vojvođanske banke, Maj - juni 2005.

 

 

 Ovo je namenska izložba u dva nivoa... prvi je specifični sadržaj a drugi je dobrotvorna svrha (prihod ide deci na Kosmet). Tridesetak uljanih slika srp-skih manastira obogatilo je proslavu Gradske slave. Retka prilika kada kanon-ski ritual uranja u sferu građanske kulture. Učešće crkvenih velokodostojnika, praćeno nastupom vokalnog okteta sveštenika, prisutne je psihološki pripre-milo za razgledanje eksponata.

 U ovom kontekstu bledi dilema koja kategoriše likovne izložbe... da li se radi o ostvarenjima profesionalnih slikara, ili o delima amatera. Školovani slikari okruženje shvataju kao tematski pretekst za sopstvenu interpretaciju, a ama-teri realnost predstavljaju što vernije. Ova razdelnica pomera se od autora do autora, ali je u načelu dejstvuju}a. Zato Ružicin amaterski status inicira krea-tivni pristup koji realizam uzdiže na nivo isključivog polazišta.

 Ovakav pristup u načelu neutrališe naivističku intenciju koja kliktavim gestom i kolorom predstavlja motive u šarmantnom ruhu, dekorativno i često nadrea-lističke intonacije. Kada se radi o manastirima, biva jasnije da autorka sa naj-većim respektom pristupa likovnoj transpoziciji viđenog. Arhetip sakralne gra-đevine ostaje glavna inspiracija i bitna pretpostavka odbira motiva. Plus isto-rične, verske i patriotske niti koje prošivaju ovu sferu graditeljstva, kao i aktu-elnu kosmetsku tragediju... a koje sve zajedno obrazuju mentalno-emocio-nalnu podlogu cele likovne manifestacije.

 

 Kičica natopljena tamjanom

 Manastirska zdanja pričaju setnu priču opstojanja, plene lepotom i dostojan-stvom. Lokacije otkrivaju istorijska fakta boqe nego naracija. Ovde manastir uz ljutu stenu, tamo kao tvrđava sakrivena u bespuću. Prekrasne kupole oba-sjane suncem, ali i ruine kao memento sudbine srpskog naciona i njegovog svetosavlja. Faktografska preciznost naslikanih zdanja proistekla je iz tih okolnosti i to je usputni doprinos fundusu podataka koji služi kao vodič za restauracije. Posmatrači ponovo otkrivaju bogatstvo stilova - srpskovizantijski, moravska škola, romanika, barok i čudne primese iz jermenskog, levantin-skog, mediteranskog i vlaškog podneblja. Retka prilika da se na jednom me-stu apsolvira naše bogato manastirsko nasleđe.

 Profilišući autorkinu ličnost i jasno izraženu tematsku vokaciju, upravnik Muzeja SPC dr Slobodan Mileusnić u katalogu ističe – Autorka je potvrdila iskonsku bogoslovsku misao da je celokupno ljudsko stvaralaštvo duhovna refleksija, odsjaj vremena u kome živimo. To je ustvari njena molitva i uzdarje. Snagom duha i svetosavske prosvećenosti učinila je likovni iskorak, pokuša-vši, i to uspešno, da kraičkom duše zaviri u manastirska vekovna molitvena tihovanja, da ikonopiše bogougodnike Božje.

 

 Bogomdani ikonopisac

 Dve ikone unose kontrapunkt - Bogorodica sa Hristom i sv.Teodor Vršaški. Po kanonskom uzusu živopisci i ikonopisci dobijaju blagoslov za svoju delat-nost, što se poklapa sa stavom SPC da hramove projektuju samo vernici. Neimarski proces i živopis jesu transpozicija liturgije... valja je skrušeno i s ljubavlju izvesti. Minuciozno oslikani likovi zadržavaju sve odlike vizantološke sakralne likovnosti, sa koloristikom svežinom i grafičkom minucioznošću. Besprekornom tehnikom dočarani su likovi, odeća, detalji.

 U poređenju sa slikama manastira, ikone zrače višim profesionalizmom koji se stiče mukotrpnim studijama. U ovom slučaju, izuzetni talent Ružice Todo-rović, samo formalno amaterke, otkriva se tek u likovno-tematskoj sferi ikono-pisanja što nas navodi da umetnici sugerišemo usmerenje na likovnu oblast u kojoj postiže zaista upečatljive rezultate.

 Ovaj potpisnik, kao višekratni član Komisije ULUPUDS-a za prijem novih članova, više puta je imao prilike da prima nove članove, ikonopisce, čiji radovi po kvalitetu zaostaju za ikonama Ružice Todorović. To je dovoljno da se rangiraju njena umetnička snaga i kreativni potencijal koji svakodnevni pleme-niti poziv nastavnice ozračuju još plemenitijim sastojkom... nimbusom pravo-slavnih svetaca i Pantokratora iz, suncem ili polijelejima obasjanih, centralnih kupola manastira.