Bratislav Ljubišić

BOGDAN PAVLOVIĆ

Galerija Haos

26. V – 16. VI 2005.

Crtanje nije puko povlačenje linija. Pođimo od slučaja slova. Ono istina obeležava jedan glas,, ali u svojoj oblikovnosti proizvod je dugogodišnjeg promišljanja i likovnog usavršavanja, saobražavanja. Od prvog izgleda do današnjeg uloženo je mnogo energije i razmišljanjaa, estetskog preispitivanja. Može da se kaže da je slovo otprilike slika i prilika vremena u kojem nastalo i korišćeno. Setimo se gotice i njene lepote. Setimo se ćirilice i raznorraznih ukrasa i kićanki, pa ćemo se naći u onom u mirnom okruženju kada se pismo pisalo čitav dan i kada se čitalo čitav dan. Da ne kažem da su se čuvala kao relikvija i prenosila s kolena na koleno. U vremenu kada dominira Internet sve je postavljeno drugačije. Čovek može da dobije toliko informacija koliko onaj iz dvadesetog veka nije dobio za čitav život. Današnji čovek od tolikih informacija nema direktne koristi. Ali to je drugo pitanje. Dakle, crtanje kao i pisanje nije puko povlačenje linija već je to proces mišljenja u kojem se odražava ličnost crtača, ali i vremena u kojem se crta. Sigurno je jedno: ukus se menja i prilagođava diktatu svakodnevice. On ne može da se odupre potrebi da bude shvaćen jer svako nametanje nečega teško razumljivog i nekomunikativnog dovodi ddo usamljivanja i i do promašivanja svrhe crtanja. Dakle diktat svakodnevice. Da li je politička scena inspirativna za crtača_ Svakako da jeste. Ali ne u smislu političkog procenjivanja i polemike koja nema neku određenu svrhu osim da bude oponent, već da se sistemom ironije, preinačavanja, nečega što je lažno ozbiljno i važno, potsmešljivo. Tako se efemernosti daje prava dimenzija bez zazora. Tu je strip idealan ali i neka bajkovita literatura. Dobija se sjajno uporište koje veseli duh i unosi vedrinu u sumornost koja pretii da sve uguši. Upravo je to duhovna sfera u kojoj se ne iscrpljuje stvaralaštvo Bogdana Pavlović. On crta, komentariše, polemiše i druži se sa različitim uzorima. Njegov svaki crtež je skup citata ali i duhovitih obrta, primorava posmatrača da se ozbiljno pozabavi dešifrovanjem a ne da prođe bez razmišljanja. Sve je u veštini i jednog i drugog: crtača i posmatrača. Naravno ako se sve dogodi kaako valja, naći će se u razdraganosti i nekom raspoloženju koje besmislu daje lepotu igre u kojoj nema gubitnika. Ova izložba i crteži umetnika su primer kako se može bez velikih pretenzija doći do neobično vrednog rezultata. Nema patetike, nema proizvoljnosti. Ima veštine i znanja, ima šarma i koketerije koja osvežava

Bogdan Pavlović je rođem 1969. godine u Beogradu. Diplomirao jee 1997. u školi Lepiih umetnosti u Parizu. Magistrirao je 2002. g. u Beogradu na FLU. Samostalno izlaže od 1994.g. Živi u Parizu.