Bratislav Ljubišić

MILOŠ JURIŠIĆ

Međunarodni kulturni centar JUBIN

Juli 2005.

Kombinacije u umetnosti su bezbrojne. Može se citirati, može se varirati jedan motiv makar i ne bio vaš, dakle originalan i samosvojan, može se karikiratii citat i još mnogo toga. Naročito je umetnicima interesantno preinačavanje, od monumentalnog napravite minijaturu, ili od detallja celinu. Ništa čudno što je Dali, Mona Lizi nacrtao brkove. Ili što je Beli Anđeo viđen u bezbroj varijanti pa čak i u crnoj verziji. Takav Crno-crni anđeo; čak je dobio i priznanja zvaničnog žirija, da ne pominjem imena. Kombinacije mogu i da se komplikuju; tako upotrebite jednu footograafiju za ppozadinu, asocirate skulpturu nekog nekog znannog umetnika i sve to smestite u oblandu koja potseća na pozornicu-kutiju i dobili ste čudo neviđenno. I još ako za skulpturu upotrebite materijal koji je prirodan sto posto – kao dlakava ljuštura badema, ili čitava buba jelenak – onda je doživljaj višestruk. Može i vlat trave da posluži, a može i obična žica. Postoje umetnici koji slikaju laticama cveća, neki upotrebljavaju različitu koru drveća. Mozaik je tehnika u kojoj se slažu kaamenčići, ali može i staklo, može i metal, obojeno drvo – već šta je u volji umetniku/

Dalje možete fotografiju potslikati, natslikati, crno-belu obojiti, možete od nje napraviti neobičan kolaž - sve je to podatna osnova da na njoj ili ispred nje postavite neznani ili oblik koji izaazivaa asocijacije – dobićete ambijentalnu instalaciju. Od vas zavisi veličina; može biti visoka čak dva santimetra. To je onda monumentalnost o kojoj se ne govori ali se pamti.

Miloš Jurišoć je umetnički fotograf, Da bi unapredio svoje bavljenje snimanjem morao je dobro da se potkuje znanjem iz istorije umetnosti, da upamti brojne primere i da se tako uzdigne iz običnog i realnog. Mogućmost da nadggradi snimljenno dovelo ga je neminovno u blizinu stvaranja nerealnih i snoviđajnih ejzaža i prilika. To je verovatno poslužilo kao povod, inspiracija pa i podsticaj da nastanu brojne minijature. Izložba «Čudesni svet» je imala 478 minijaturnih dela. Samo godinu dana kasnije pred nama je obimom manja ali materijalomm podjednako interesantna izložba nazvana «Još čudesnije + Marti u čast». Posmatraču je potrebno strpljenje kako bi odgledao sve ono što se pred njim nalazi stešnjeno u majušne kasete, scene, kutije. Potreban je dobar vid ili ozbiljne naočari. I onda je lako sagledati neobične portrete, oblike neslućene ali viđene u materiji koja je za mnoge običan otpad. Sve se može dovesti u sklad i pretvoriti u samostalno umetničko delo. Naravno principi. Naravno, principi estetskog su itekako prisutni. I eto umetnost mikro sveta koja je ustvari makro sagledavanje svega što je oko nas ali retko u nama kao misao ili ideja. Zato je ova izložba zanimljiva.

Miloš Jurišić je rođen u Beogradu gde živi i radi kao fotograf.