Bratislav Ljubišić

LAZAR LEČIĆ

Jugoslovenska galerija umetničkih dela

Maj 2005.

Povratak veri, barem u pravoslavlju i inim varijantama, značio je u isto vreme i obnavljanje likovne crkvene misli. I odmah se postavilo pitanje koliko je celishodno posle toliko vremena i tolikih naučnih otkrića ponovo zauzeti stav koji će vaspostaviti vladavinu hrišćanskke ideje onako kako je to bilo. Svakako, potreba da se dogodi promenaa ide sa dolaskom odrećenih ljudi na vlast i izbijanja u prvi plan ideologije kojoj su oni skloni. No, nije samo to, setimo se samo euforije posle Drugog svetskog rata i otkolona uticaja religije iz javnog života i politike. Sada se vraća njena moć i čini se sa kamatom. Kada je u pitanju veza ideologiije i umetnosti stvari se mmalo menjaju. Rimska ideologija i umetnost nisu smetali Renesansnim umetnicima da tekovine rimske umetnosti prihvate kao svoje. Slično se dogodilo i u vreme fašizma ali i u vreme komunizma, velelepne građevine i prospektti bili su odlični za okupljanje narodnih masa isto kao i u vreme srednjeg vvekaaa i baroka kada ssu crkvene svetkovinne i lomače itekako znale da združe ljude. Pojava novih poklonika slikanja ikona i čitaviih škola pomalo zbunjuje. Ali, ako pomislimo koliko je u poslednjih nekoliko godina sagrađeno crkava onda je jasno koliko će biti potrebno umetnika da se one oslikaju – mislim na živopis – i koliko će ikona trebati da se ispune ikonostasi. A tu su i novi vernicii koji hhoće svoje zabooravlljene svece da ožive i da za svoje slave imaju dolične ikone. Pa i pravljenje portreta na način ikona sve više postaje popppppulaarnoo. To je novi diktum, recimo i nova moda i treba shvattiti novonastale promene. A kada je u pitanju naše srednjevekovllje ima inspiracija na pretek. Tako da niko nikog ne ugrožava

Slikarstvo Lazara Lečića je u potpunosti u duhu vremena u kojem nastaje, ima u njemu mnogo reminiscencije na srednji vek, ali i na tekovine stilova koji su se menjali tokom dvadesetog veka. Lečića ne zanma pojedinost već celina, na njegovim slikama naziiru se konture – dakle u pitanju je znakovnost. Naziru se i boje koje jasno simbolišu nebo, zemlju i čistu duhovnost. U nekim slučajevima, naročito kada su u pitanju velike kompozicije kao što je Vaseljenski sabor, posmatrač može da ostane udivljen celinom, nikako ijednom pojedinošću. Princip takozvanog brisanja ili zamagljenog pogleda je vrlo čest u primeni kod ovog umetnika. Ima tu i jasnog uticaja rukopisa, iluminacije su mu dobro došle da se otkloni potreba za detaljem. I, tako dalje, izložba je moderna i tradocionalna. Dekorativna je pre svega – ali je i to u duhu crkvenog slikarstva. Biblija pauperum iliti ilustrovanje Starog i Novog zaveta na zidovima crkava i drugih bogomolja i ikonostasa je vid srednjevekovnog strippa i to nikom ne smettta. Tako se objašnjavaju tajne religije i olakšava propovved. To je Lečiću jasno i on to ne krije.

Lazar Lečić je rođen u Čurugu 1956. godine. Fakultet likovnih umetnosti završio je 1984. g. u klasi Mirjane Mihać. Član je ULUS-a i ULUV-a. Ovo mu je četrnaesta samostalna izložba.