Bratislav Ljubišić

BOJAN OTAŠEVIĆ

25. IV – 7. V 2005.

Kada je Emil Nolde izložio svoje portrete mnogi su osporili njihovu vrednost smatrajući da su prenaglašeni i da vređaju dobar ukus i duh građanskog poimanja stvarnosti. No, to je bilo zato što nisu znali – nije znao ni Nolde – za istraživanja Van Javljenskog. I on je isto nastojao da bojom i dvodimenzionalnošču izrazi psihološko u čoveku. Svakako da boja igra prvorazrednu ulogu. U to spada i simbolika koju određene boje nose. I još nešto; Javljenski i Nolde su uveliko koristili najpre iskustva impresionista – zelene i ljubičaste senke ali i široke namaze i pastuoznost fovista. Tako je sačuvan neophodni hod umetnosti, razvijanje jedne ideje od umetnika do umetnika, od poetike do poetike. Otkriveno se nije zaboravljalo, pridavalo se nešto novo i ostajao je izazov za generacije koje dolaze.

Ovaj uvod je neophodan da bismo razumeli grafike Bojana Otaševića. Njegov izraz je ekspresionistički i ispunjen je kako dramatikom tako i dinamikom. Ima u njemu psihološke istančanosti, ali i napora da se zaustavi pokret makar on bio minimalan i samo u naznaci. To je sredstvo da se razbije monotonija dvodimenzionalnosti, pogotovo što umetnik insistira na površinskom, bez oslanjanja na literarnom. Jasno je da pre svega traga za svetlošću: u tome mu pomaže i postupak koji uključuje kontraste i skalu od crnog do belog. Ali, obojenost itekako pomaže da se uhvati osnovna razlika od portreta do portreta, od lika do lika. Naravno, algrafija, litografija i suva igla su tehnike koje zahtevaju od umetnika preciznost i osećaj za meru. Samo tako se može objasniti različitost i prodor u materiju izabranog motiva, teme. I to ne iscrpljuje naše razmatranje: grafike, pojedini listovi, razvija se po fazama: u pitanju je gradacija, ali i kadriranje. Uglavnom je pri komponovanju korišćena dijagonala, i tek tu i tamo kriva. Naravno, govorim o granicama površina, jer kao što rekoh, linija nije u prvom planu. U svakom slučaju, zanimljiva izložba sa većim brojem sjajno izvedenih dela.

Bojan Otašević je rođen u Kragujevcu 1973. godine. Grafiku je završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i magistrirao 2001. u klasi profesora Biljane Vuković. Član je ULUS-a od 2000. g. Asistent je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, otsek grafički dizajn. Dobitnik je više nagrada.