Olivera Gavrić Pavić

 

BECA TANURDŽIĆ BELIĆ

 

galerija ULUS, 3-17. avgust 2005.

 

 

Na prvi pogled bi se reklo da je ova izložba puna ekspresivnosti, spontanosti i neusiljene radosti, delo mlađeg autora, ali Beca ili Vojislava Tanurdžić pripada srednjoj generaciji, tačnije mojoj slikarskoj generaciji. Očigledno uporna u svom slikarskom opredelenju i ozbiljnija nego što bi se pretpostavilo, ovom izložbom i celim svojim stavom, ona nam govori da svi užasi preživljeni u proteklih 15 godina nisu izgovor za odustajanje i nemoć. Prizori sa grčkih ostrva sa obaveznim prisustvom ljudi oslikani su fovistički, u mrljama, kao slučajne zabeleške. Postoji i izvesna robusnost, sirovost izraza i neka lakoća neobaveznosti, nešto kao odbrambeni stav. Čitava grupa autora spada u ovu poetiku svakodnevice sa naglašenom veselošću i deskripcijom: Danijel Glid, Milan Tepavac Tarin, Jadran Krnajski, Tijana Fišić i drugi. Život kao sladak san, lek za preozbiljne i brižne.