Mile Tasić

Nebojša Milenković, SLAVKO MATKOVIĆ

JA SAM UMETNIK

Muzej savremene umetnosti, Novi Sad 2005

 

Malo je subotičkih umetnika, subotičana uopšte, koji su o svom životu i delu dobili takvu monografiju kakva je napisana o Slavku Matkoviću (1948-1994), upravo na desetogodinjicu njegove smrti.

O pesniku, esejisti, istraživaču, bibliotekaru, likovnom i multimedijalnom umetniku pisali su mnogi. Počev od 1989. godine kada Matković kao lider osniva Umetničku grupu BOSCH+BOSCH među prvima o njemu piše takođe poznati likovni stvaralac Jožef Ač. Nakon njega Matković je svojim delom inspirisao ili isprovocirao da o njemu pišu Bela Duranci, Miroljub Todorović, Slavko Dimitrijević, Balint Sombati, Ješa Denegri, Igor Mandić, Đorđe Kadijević, Ivan Negrišorac, Sava Stepanov, Sava Babić, Dragomir Ugren, Olga Kovačev Nikov, Petar Vukov, Olga Šram, Oto Tolnai, Miško Šuvaković, Đorđe Kuburić, Pero Zubac, Judita Plankoš, potpisnik ovih redova, ali još desetine drugih autora. Za kraj smo namerno stavili i izdvojili Nebojšu Milenkovića kustosa Muzeja savremene umetnosti iz Novog Sada koji je autor retrospektivne izložbe Slavka Matkovića ali i galvni potpisnik obimne monografije. Uporan i veliki radnik i istarživač kakav je Milenković, dobar poznavalac savremenog likovnog stvaralaštva uspeo je da nakon višegodišnjeg serizonog rada okonča ni malo lak zadatak - da zaokruži i javnosti pruži pravu i celovitu sliku o stvaralaštvu našeg sugrađanina, sigurno jednu od najbitnijih figura modernog likovnog izraza u drugoj polovini prethodnog stoleća u Srbiji.

Monografija čiji izdavač je Muzej savremene umetnosti iz Novog Sada se pojavila 3.februara 2005. godine na dan otvaranja Matkovićeve retrospektivne izložbe postavljene u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

Na koricama monografije koja je naslovljena kao i sama izložba ICH BIN KUNSTLER SLAVKO MATKOVIĆ, nalaze se fotografije njegovog performansa sa selotejp trakom izvedenog pre četvrt veka. Već nam se na unutrašnjim stranicama korica nudi umetnikova pesma, rekli bismo iskrena autobiografska isposvest koja neobičnom iskrenošću udara ali ne ispušta čitaoca iz umetničke vrteške u koju se ulazi. Sadržaj monografije nam otkriva autore tekstova pa tako već pomenuti Nebojša Milenković potpisuje sledeće tekstove - Filozofija umetnosti ili umetnost kao filozofija, Istraživanja vizuelnih stanja, Intervencije u slobodnom prostoru, Konceptualna umetnost, projekti, akcije, perfomrans, Stripovi, unikatne knjige, meil art i autorski filmovi, te Ja ovako slikam. Balint Sombati, najbliži Matkovićev saradnik i suosnivač već pomenute umetničke gruape BOSCH+BOSCH napisao je tekst pod nazivom - Život je san života, dok je prof. dr Ješa Denegri autor teksta - Slavko Matković i umetničko življenje bez ostatka. Potom sledi Fotodokumentacija sakupljena sa mnogih strana od Muzeja, galerija, i iz privatnih zbirki. Biografija koju je takođe sastavio Milenković, te Izabrana bibliografija koju uz njega potpisuje i Olga Kovačev Ninkov, kustos Gradskog muzeja u Subotici. Na kraju monografije koja broji gotovo tri stotine stranica sledi Kataloški popis izloženih radova sa retrospektivne izložbe koji tek u nagoveštaju nudi neverovatnu šarolikost umetnikovog interesovanja.

Na kvalitetnom papiru od prve stranice i fotografije Matkovića i poslastičarnice Triglav gde je osnovana grupa BOSCH+BOSCH, tekst obogaćuje veliki broj fusnota koje dokumentovano prate priču o umetniku. Od prve do poslednje strane nižu se zanimljivi događaji i ilustracije, fotografije, dokumenta, faksimili, crteži, crno-beli ali i u boji. Listajući ovu veliku knjigu, veliku u svakom pogledu, na vrlo prijemčiv način možemo pratiti kako to Denegri u svom naslovu kaže - Umetničko življenje bez ostataka.

Neuhvatljivost Matkovićevog stvaralaštva u ovoj monografiji obezbedilo je neobičan ritam koji čitaoca čvrsto drži sve vreme otkrivajući neverovatne i neobične tokove umetnikovog delovanja, a zapravo vrlo logične epizode sklopljene u sjajnu seriju. Forma, simbol, signal koji dominira u Slavkovom stvaralaštvu jeste slovo, jeste reč, baš kao što nam to Biblija veli - Na početku beše reč. Upravo tako i kod Matkovića koji je svoj radni vek proveo u Gradskoj biblioteci u Subotici, reč beše na prvom mestu. Teško je bilo za života pratiti Slavka Matkovića, ali je isto tako teško, evo deset godina nakon njegove smrti. Mnogi ga tada nisu razumeli, a budu li ga razumeli danas to će biti samo potvrda da je Slavko bio veliki umetnik.

Pred nama je vredno delo koje nam se pomalo potsmeva što za života umetnika ostajemo prilično škrti u razumevanju njegovog dela, trpeći danas gorčinu u ustima.