Bratislav Ljubišić

LJUBIŠA ĐONIĆ

Galerija ArtGet, 05-24. novembar 2004.

 

Istoriju pišu ne samo istoričari, generali u svojim memoarima, novinari po savesti, književnici već i fotografi. Da li treba da se potsećamo na učinak Anastasa Jovanović i njegov doprinos u poznavanju Srbije u devetnaestom veku? Činjenica je da nema njegovih zabeležaka teško da bi znali kako smo izgledali pre vek i po. Kakva nam je bila nošnja, kakvi su bili gradovi. Jeste da je bilo sjajnih portretista slikara, ali je ipak uloga fotografije znatna i važna. Dalje, fotografi su negovali tradiciju zanata. Tako je otac Paje Jovanovića bio čuveni fotograf u Vršcu. Jedan njegov sin - od sedam - bio je dvorski fotograf Kralja Aleksandra I.

Izložba koja je u galeriji Artget pretstavljala biser od sačuvanih fotografija. Ljubiša Đonić je došao u Kragujevac je u glavnoj ulici kupio kuću i otvorio foto-atelje sa staklenim krovom. Prostor je bio znatan: mogao je u njemu da snima i grupe od tridesetak osoba, ali je znao i da izađe ujavnosti da tamo beleži postojeće. Snimao je svadbe, školske godišnjice, radničke skupove. Uvek je ostavljao utisak da ovekovečuje fotografisane. Istina, zamašan format 18 x 24 dopuštao je mnogo što-šta. U svim pomenutim snimcima dominirao je kvalitet. Sačuvani su i manji formati i to je istorija koja je naša i trajala je od 1880. do 1920. Tih trideset godina su itekako važne za nas: od Srbije, napadane sa svih strana, kneževine postala je kraljevina a potom i Jugoslaviji. Imala je sjajne intelektualce - Cvijića, Dvornikovića, Pupina, književnike, naučnike, vojskovođe. Početak veka je u njoj burno zabeležen nažalost ubistvom kralja. Ali, smena dinastije nije narušila ono što je važno za bit jedne zemlje: odnos prema civilizacijskom i progresu. Razvoj školstva je rezultirao u potencijal koji je ostavio traga i danas. Dovoljno je pogledati zgrade i spomenike iz tog doba pa shvatiti šta se dešavalo. Ljubiša Đonić je u fotografiji pripadao orijentaciji koja je naknadno dodavala štimung - bojeći naslikano u zlatno. Estetika slikarstva mu je bila itekako poznata i zato su njegove fotografije prihvatjljive i ispunjene atmosferom. A da je imao uspeha najbolje svedoči činjenica da je otvarao radnje i u Beogradu, Kruševcu. I najzad da zaključim: ova izložba je jedna od vrednijih dokumenata o našem nasleđu koje nije malo. Uostalom, zar nije izložba Sto pedest godina fotografije u Srba, održana pre petnaestak godina u galeriji SANU, to najbolje pokazala?