Bratislav Ljubišić

DANILO CVETANOVIĆ

Galerija ArtGet, 17.12 2004 - 06. 01 2005.

 

Evropskoj civilizaciji je bilo potrebno mnogo vekova da bi se domogla oslobođenosti koju je imala Grčka, pa i Rimska civilizacija. Na primer, za Grke je ljudsko telo bilo nalik božanskom pa su mu se zato i zdušno divili. No, pojava hrišćanskog i uvođenje stidljivosti, nametnula je drugačije ponašanje prema postojećoj ljudskoj pojavnosti. Samo u prikazima pakla ilitiJovanovog otkrovenjamoglo se mučiti ružno i prokaženo ljudsko telo. Moglo je i u scenama Sodome i Gomore. Pa i u sceni kupanja Hirsta deteta i Bogorodice deteta. I onda je došla Renesansa sa mitološkim scenama: na prvi pogled rugali su se paganstvu, a u stvari davali su oduška. Pokazalo se da se anatomija nije zaboravila i da je bilo lepote u zabranjenom voću. Naravno, došao je barok, s njim inkvizicija i mnoge surovosti. I tako dalje. Pojava fotografije bila je i idealna da zabeleži i zaustavi pogled. Nametnuta sramežljivost imala je svoje vreme trajanja i nije mogla preko noći da se promeni. Počelo se sa aranžiranim scenama, tzv. pastoralama i usnulim vilama. Onda su došle na red začarane princeze. Patuljci i divovi su takođe bili popularni. No, kako se oslobađalo slikarstvo od stega, najčešće religijskog karaktera, tako je rasla i mašta kod fotografa. I dok je devetnaesti vek istraživao lice - belina kontrastirana senkama - dvadeseti vek je postepeno otkrivao ženstvenost. Tom je naročito pripomogao Engr sa svojim turskim kupatilom, ali i Tuluz-Lotrek saMulen ružomi kankanom. I akt je ponovo postao prisutan.

Sve pominjano je imalo kao u ogledalu umetničku i fotografsku praksu kod nas. Mislim da je prva pokazala svoje obnaženo telo naša glumica Ita Rina. Onda su se pojavile mnoge anonimne. Dobijali smo čestitke, čuvene razglednice kaoUspomena iz...”.

U predgovoru kaaloga za izložbu, Goran Malić piše: ”Iako je to bio nesumnjiv doprinos umetnosti fotografije, moralni čistunci tadašnjeg društva nisu samo blagonaklono gledali nasvlačenje pred fotoaparatom”. Pamte se zabrane časopisa zbog suvišnih scena na naslovim stranicama, zaplenjivani preslobodni magazini...”.

Danilo Cvetanović se pojavio u fotografskoj umetnosti nekako u vreme kada su radije propuštali golotinju nego li reportaže iz života. Kako je bez obzira na sklonost ka tehnici - apsolvent je elektrotehnike - bio likovno obrazovan, njegoveGolicave reportažeimale su prođu. Brzo je zapažen i nagrade su pljuštale. A s njima i angažmani. Vremenom, naročito posle 1978. godine, Cvetanović se posvetio čistoj likovnosti i u tehnici crno-belog ostvario čitav niz antologijskih fotografija. Na izložbi ih ima sijaset i sve su najpre lepota iz same materije slikanog, pa tek onda izazov asocijaciji. Dobio je na jugoslovenskim konkursima 82 nagrade i priznanja i 13 na međunarodnim izložbama.

Dobitnik je Zlatne, Srebrne i Bronzane plakete Narodne tehnike Jugoslavije, nagrade ULUPUDS-a za životno delo. Ova izložba mu je deseta samostalna. Rođen je u Beogradu 1942. godine i ima zvanje majstora fotografije FSJ i međunarodno zvanje ARTIST Flap.