Lazar Stojnović

 

46.oktobarska izložba

Umetnička galerija Kruševac

Oktobarnovembar 2004.

 

 

                   U organizacijskom i koncepcijskom smislu ovogodišnja oktobarska izložba kruševačkih likovnih umetnika predstavlja neku vrstu ponavljanja s razlikama.Iz godine u godinu provejava želja da se izbegne veći rizik promena,da se zastane na proverenom ili bar u domaćoj sredini registrovanom i uz jasno povučenu demarkacionu liniju između aktuelnog i neaktuelnog,lokalnog i univerzalnog ostane na hroničarskoj pozicji koja ne ističe toliko složenost savremenog stvaralaštva koliko ukazuje na mirnu koegzistenciju različitih individualnih diskursa.Prosečna i ispod proseka ostvarenja kreću se inverzivnim smerom povratka,preispitivanja i prežvakavanja starih akademskih pravila koja u ime gradnje dela,kaoestetičkog privida”,svesno ili nesvesno pružaju otpor izmenjenom senzorijumu i novim intencijma umetnosti.Umesto tačne i arbitrarne dijagnoze o duhovnoj klimi i stvaralačkim dometima oktobarska izložba, oslanjajući se na izlagačku formulu koju je svuda,pa i kod nas prevazišlo vreme, zadovoljavala se kompromisnim rešenjima i najčešće registrovala,labavo skrpljenim kriterijumima,stanje ali ne i kretanje pasivno delatnog duha.

                   U neumitnom hodu vremena pokušavalo se sa unošenjem novina u organizaciju i koncept oktobarske izložbe sa željom da se izađe iz zatvorenog kruga palanačkog modela mišljenjai likovnog stvaranja koje ,oživljavajući duh umetnosti pedesetih godina,vrluda utabanim intimističkim stazama između preokupacija sa realističkoverističkim tendencijama,ekspresionizma i nadrealizma,figuracije i različitih vidova apstrakcije.S toga je koncept ovogodišnje izložbe,podstaknut nazivom slike Pola GogenaOdakle smo?Ko smo? Kuda idemo?” trebao da pomogne umetnicima da egzistencijalistički izaberu sebe u vremenu,problematizuje pitanje identiteta,ukaže na problem vremenske retrospekcije,aktuelizuje Sada,anticipira moguće i inicira,prevazilaženjem međa lokalne uslovljenosti,duhovno i stvaralačko približavanje savremenim strujanjima šire likovne scene.Ali,na postavljena pitanja i provokativne izazoveduha vremenavećina umetnika je odgovorila onako kako zna i ume.Ponudili su dela koja ne izlaze iz tradicionalih okvira poimanjalepe štafelajne slikeili su dosledno realizovali svoju davno utemeljenu i proverenu poetiku koja izbegava interaktivne relacije sa vremenom korenitih promena osnovnih parametara čovekovog postojanja.U malom broju dela vidljiv je stvaralački napor da se uspostave aktivne korelativne veze s brojnim problemima bremenitog vremena, dokumentuje trajanje kreativnog subjekta u situacijama velikog poricanja čoveka i njegovih vrednosti,oseti,promisli I vizuelizuje egzistencijalna strepnja,ironično nagovesti apsurdnost bitisanja i osenči projekciju praznine.Umetnici koji su imali “štada kažu o sebi u oskudnom vremenu i znalikakoto da kažu dobili su nagrade :Sanja Đokić,Ivan Jočić i Aleksandra Popović.