Ištvan Hajdu

MILOMIRKA PETROVIĆ ĐOKIĆ

Galerija Centra za kulturu, novembar 2004.

 

Autor ove zanimljive izlože akvarela je Milomirka Petrović Đokić, magistar slikarstva iz Zemuna. Ona je prvi put u našoj galeriji. Pre desetak godina videli smo jednu njenu samostalnu iložbu, a poslednjih godina pojavljivala se skoro redovno na našim Oktobarskim salonima sa dosta uspeha. To je jedan od razloga da nam se predstavi ovom velikom izložbom, koja obuhvata oko 130 radova. Osim toga, ovo su akvareli kakve smo retko viđali.

Navikli smo na akvarele rađene širokim, spontanim potezima, gde su nastali oblici često rezultat slučajnosti. Na ovim slikama slučajnosti su svedene na minimum, tj. na kontrolisanu slučajnost, a u akvarelu se to teško postiže. To zahteva maksimalnu koncentraciju i veliko iskustvo, ako znamo da je cilj da se sa što manje premaza, jednog preko drugog, postigne prozračnost i čistoća tona. Zbog toga je akvarel jedna od najtežih tehnika.

Daleko od uobičajene monohromnosti njene slike odlikuje blistav kolorit u kome, muziki rečeno, ravnopravno odjekuju molski i durski akordi. Prostudiranost kompozicije, simbolika i bogat kolorit daju njenim slikama epitet kvalitetnog likovnog dela.

Međutim, ono što je karakteristično u njenim slikama, svakako je ljudska figura ili više njih. Uglavnom je to njena porodica, uklopljena nenametljivo u ambijent prirode ili urbane predele. Prirodnih pokreta, opuštena, obuzeta igrom ili mislima, slike odišu  edenskim mirom i lepotom. Sa njih zrači j nadrealna atmosfera opuštenosti i vedrine.

Pošto je većina akvarela inspirisana i nastala u Grčkoj, na tlu drevne antičke civilizacije, ne možemo se oteti utisku zračenja te kulture, nama inače tako bliske. Da li su to ravni krovovi i građevine, blistave u svojoj belini, bilo da su osvetljene jarkom dnevnom ili bledom mesečevom svetlošću, ili je to kontrast našem svakodnevnom sivilu života - sve jedno - one nam otkrivaju lepotu jednostavnog porodičnog života.

Možda je ove akvarele najlepše opisao likovni kritičar Dejan Đorić, citiram: ”Njena deca, porodica, skulptura i arhitektura Helade, sunčani dani, san letnje noći, ozvezdanost, plavetnilo mora i neba, dubine i visine, Vizantija, mačke i psi slivaju se u viziju koja je realna i imaginarna”...

Ja se zahvaljujem autoru što je ovim slikama unela bar malo svetlosti i vedrine u ovaj tmurni jesenji dan!