Sunčica Lambić

UMETNIČKA GRUPALIHT BLAU

 

Umetnička grupa Liht Blau osnovana je u Beogradu, 2002. godine. Grupu su osnovali petoro grafičara i slikara mlađe generacije (svi su rođeni tokom sedamdesetih) sa osnovnom idejomočuvanja i reafirmacije klasičnih likovnih tehnikai ciljem damarginalizovane tradicionalne vrednosti vrate na mesto koje im pripada u likovnom životu”.

Istorija moderne umetnosti, puna je primera da putem ovakve vrste udruživanja mladi umetnici izražavaju svoje neprihvatanja, negodovanje, pa samim tim i otpor prema efemernim tendencijama, ne samo umetnosti, već i u društvu uopšte. odnosno otpor prema svakoj vrsti uniformnosti, jednoumlja i dogmatizma. Često se ovakve pobune manifestuju kao pobune protiv agresivnog nametanja tehnički nadmoćnijih sredstava pri čemu se identitet umenika i individualnost neretko nalaze na granici ugroženosti (što se možda najočiglednije ispoljava u grafičkoj tehnici). Težnja povratku tradicionalnim, manuelnim tehnikama nije nužno retrogradna jer se inovacije u umetnosti ne sastoje jedino u primeni novih tehnika, već su podjednako moguće i poželjne i u klasičnim likovnim disciplinama.

Zato je uvek ponovo interesantno i značajno naići na ovakav način razmišljanja, pogotovo kod mladih ljudi i pogotovo sada, kada usled promene kriterijuma, saveremeni umetnici putem dominantnih tehničkih medija (fotografije, filma, video radova) na različite načine kritički izražavaju sopstvene drštvene i političke stavove, dok se napušta ideja o autonomnosti umetničkog dela, a njeni protagonisti stavljaju na margine bez mogućnosti za pravednim umetničkim vrednovanjem i prezentovanjem svog stvaralaštva. Ovde se previđa činjenica da oko ovakvih umeničkih radova nije u pitanju samo prazna estetska igra formalnim elementima već da se u njima mogu iščitati dublji sadržaji, metafizički ako je u pitanju traganje za suštinom bića umetnosti ili konkretni politički i socijalni stavovi autora.

Liht Blau je grupa umetnika sa zajedničkom osnovnom idejom, ali različitim likovnim interesovanjima pretežno u sferi figurativne odnosno predstavljačke umetnosti (sa izuzetkom Miloša Đorđevića čija su likovna istraživanja pre u domenu apstraktnog). U njihovim radovima moguće je uočiti duhovno vezivanje za tradicionalne vrednosti i određene umetničke kolose (npr. Vermer, Matis...) ili čak čitave periode u istoriji umetnosti (antika, srednji vek, renesansa, barok, modrerna). U delima umetnika iz grupe Liht Blau suštinska je misaona komponenta jer putem saznanja umetnici grade i dalje razvijaju sliku, obnavljajući smisao manuelnosti i subjektivnosti i rehabilitujući klasične likovne discipline i njihovo pravo na samostalnu egzistenciju.

Na grafičkim listovima umetnika (svi su po vokaciji grafičati sem Vide Stefanović koja se bavi i slikarstvom) odgleda se osnovna osobina grafike, kao umetnosti, jer je po svomjezgrovitom oblikovanju bliska skuplturi, ali i slikarstvu, pa svojim često ograničenim sredstvima uspešno ostvaruje u potpunosti tonske i kolorističke zahteve”. Ovo se posebno može uočiti na grafičkim listovima Nadežde Markovski, Marka Kalezića i Bojana Bikića.

Prolazeći gotovo paralelno kroz sve stilske promene i ideološke postavke kao i slikarstvo, grafiku, nakon razbijanja socrealističkog dogmatizma tokom pedesetih godina ispunjava polemička atmosfera između figuracije i apstrakcije, a zatim u šezdesetim enformel uzrokuje kratkotrajno optimističko poverenje u tehnički napredak ispoljen u novom konstruktivizmu i novoj apstrakciji i težnji za sve većim tiražom, ostvarenim u serigrafiji, da bi sedamdesetih došlo do pomeranja akcenta od umetničkog dela ka ličnosti samog umetnika. Ideje posmodernizma bojažljivo izbijaju u devetoj deceniji, pogotovo preispitivanje tradicije, tako da u ovom periodu, posebno krajem osme i početkom devete decenije dolazi do povratka klasičnim tehnikama i logičnim opadanjem tiraža, čime se grafika našla nasuprot sve prisutnijim tehničkim razvijenim masovnim medijjima i vratila se svojoj zanatskoj tradiciji. Smisao udruživanja i delovanja grupe Liht Blau upravo možemo sagledavati i shvatati u okviru postmodernističkih ideja.

Bez obzira na trendove, u današnjoj umetnosti, načelno, prisutna je ravnopravnost jezičkih izražavanja i to se reflektuje u lingvističkom pluralizmu grupe Liht Blau i težnji za subjektivizmom i autentičnošću u njihovim radovima.

Izražena pikturalnost i suptilno tonsko variranje često kontrasnih boja na grafičkim listovima Nadežde Markovski doprinose ekspresivnosti i specifičnom vizuelnom doživljaju u osnovi klasično postavljene kompozicije.

Po sopstvenom svedočenju, slike Vide Stefanović, tematski i duhovno srodne su poznatoj temi iz istorije umetnostiRadost življenja”. Za umetnicu veliki izazov predstavlja, osim psihološkog i likovni deo, odnosno postavljanje u kompoziciju, velikog broja figura u pokretu. Njena namera je damaterija samosvojno izazove poneku deformaciju, pa slučajnost potrebna za svako stvaranje, duhovito oživljava figure. Alhemičar koristi sličan postupak slučajnosti da bi od kristala soli dobio homunkuluse”.

Bojan Bikić na subjektivan način predstavlja, odnosno trasnformiše večitu temu umetnosti (akt), ali i ikonografiju srednjovekovnog crkvenog slikarstva, transformišući ujedno i tradicionalna svojstva grafičke tehnike kojom se služi dajući joj izuzetne pikturalne i hromatske vrednosti.

Zahvaljujući osećaju za kompozicioni raspored Marko Kalezić sa uspehom radi kombinovanje geometrijskih polja, s tim što se permutacije prenose i na slaganje boja. To je delimično igra izbora, a delimično i potčinjavanje samom sebi nametnim pravilima. Napredvidivost i lepota toga, vizuelna i intelektualna, je što ona u sopstevnim okvirima razvija osećaj ritma, kretanja i arhitekture”.

Grafike Miloša Đorđevića izvedene u tehnici suve igle, po oceni njegovih kolega iz grupe odstupaju odtako karakterističnog za ovu tehniku grebanja po ploči, gustim pletenjem linija čisto fizičkim sredstvima, on uspešno simulira likovnu ekspresijui prevodi motiv ulikovno-grafičku igru linija i površina”.