Mile Tasić

OLJA IVANJICKI, Vreme velikih odluka

GalerijaLikovni susret

Februar 2005.

 

Izložba Olje Ivanjicki učvrstila je ambijent koji nam je svojom postavkom stvorio njen kolega po kistu Ljuba Popović pre nešto više od godinu dana, o kojemu i sama umetnica u katalogu priča.

Preko dvadeset slika od kojih su šest nastale u novom milenijumu učinile su spratni deo Rajhlove palate neobično raskošnim. Već sami filozofski nazivi slika pored toga što provociraju govore o arhetipskim mestima opšte vrednosti svekolikog ljudskog hoda. Apokalipsa, agonija i ekstaza, Adam i Eva, Religija jednog boga, virtuelna stvarnost, Tajna večera, Iskrcavanje ili prepoznavanje uvode posmatrača u čudesan svet lepote i umetnosti. A slike? Koloplet neizmernih impresija, neuhvatljivost nadrealističke tananosti, kohezija motiva, kolekcija večne nežnosti, dragi likovi, stamenost slike, dobre vibracije i energetski naboj. Uvek sa univerzalnim i uvek sa univerzumom, izdignuta iznad trivjalnog, ovozemaljskog, uvek alhemijski spojena u metafizičku strukturu, artistićki prepoznatljiva i zanatski umivena. Nežni likovi okupani nežnošću kolorita stvaraju gotovo nirvansku atmosferu velike zapitanosti i akrobatske komunikacije

Temeljeći stvaralaćko ishodište u Leonardu njen firentinski oslonac se uočava na svim delima. Pa i tamo gde se čini da ga nema, ima ga. Firenca je konstanta u Olji vajarki, slikarki, pesnikinji, multimedijalnoj umetnici upravo onako kako su to bili renesansni majstori. To trajanje u hromozomskoj spirali prisutno je na velikim slikama Olje Ivanjicki u kružnim tokovima bez kojih ona ne može. Splav meduze koji ovekovećuje skorašnju tragediju podmornice, toliko nudi trajanje i nadu u opet u kolopletu muškoenskih figura. Eksplozija u glavi a crni oreol i šeširi oko glave i to sve smešteno u beskraju. Ruske slike verovatno najsuptilnije i najličnije čine posebno romantičnu celinu posebnih sećanja. Romanovi krvavi i raspeti baš kao njihova velika zemlja zapravo su u čvrstom spokoju svoje sudbine  ali i večnom vaskrsavanju na Oljinim platnima. Koje li lepote kod Mona Lize koja mnogo stidljivije dočekuje novi milenijum no što je to Lenardova dočekivala Novo doba još pre petstotina godina.

Sigurno da je za slikarku Mojsije prorok koji zaslužuje stalnu prisutnost i to onu koju mu je još jedan renesansni majstor podario. Mikelanđelov Mojsije kod Olje nosi i jedanaestu zapovest koja je bez dvoumljenja o usudu umetnosti. Posebno je zanimljiv dijalog slika iste tematike ali razlićitih dimenzija koje su dakle u ritmu ipak iste rapsodije. Među slikama posebno istaknute i od same umetnice u katalogu ispričane jesu već pomenuta Splav meduze, Iskrcavanje, Prepoznavanje, Dnevnik Marsa, Agonija i ekstaza, te Tajna večera na kojoj je Olja pored Hrista okupila sebi drage likove. Veliko delo samo po sebi ali veliko i po Leonardu provocira konzumenta da sam otkrije pa i da odabere savest.

O artističkom, ponajpre crtačkom umeću umetnica vajajući i stvarajući trodimenzionalne likove, najrećitije govori slika pod naslovomReligija jednog Bogagde se susreću i Mojsije i Buda, Papa i Muhamed dok ih razapet natkriljuje Hrist na okretištu uravnoteženog jin-jang uz sokolovo svevideće crveno oko.

Konačno i Venera koja se rađa iz duše svoje majke a smeštena ne slučjano u lođi kraj Rajhla, ovu odličnu izložbu čini čvrstom u svom dvadesetogodišnjem hodu.

Svakako da će svako od nas vrlo intimno doživeti svaku Oljinu sliku, ali je Oljina priča o njima, koju nalazimo u katalogu, i potrebna i bitna da bi se komunikacija ostvarila što prisnije i iskrenije, na način u kojem će upravo konzument uspeti da udahne onaj vredan fluid koji je u sliku utisnula umetnica. Već pomenuti dobar katalog koji prati ovu izložbu već viđenu u Novom Sadu pored Olje potpisali su i tri istoričara umetnosti - Slavica Ilin, Bela Duranci i Miloš Živančević. Posetiocima je pored kataloga ponuđen i Vodič koji nudi ulazak u zonu Novih mogućnosti, Iskustva, Magije, Novog vremena, Bliskih susreta treće, četvrte i pete vrste, Međugalaktičkih putovanja, Neotkrivenih dimenzija, Prostora, Proširenih čula. Nudi se stajanje na Traku vremena koja se premotava, unapred, unazad, koja teče i nosi nas u jedan novi svet.

Radi lakšeg podnošenja putovanja podeljena je na sektore. Svaki sektor je jedna vremenska kapsula pa nas Vodič podseća da ih posetimo po navedenom redosledu: Stari svet i nove mogućnosti, Brže od svetlosti, Marsova soba, Božanski plan stvaranja sveta - Od Evine jabuke do jagode, Peti nivo - Crne rupe, Soba Ruske revolucije, Soba poslednje kontrole, Superpriroda, i na kraju Vreme velikih odluka, nekad i sad. Traka vremena je nezaustavljiva, stoji nadalje u vodiču, trajna, beskonačna. Na ovom mestu ne može se saopštiti da smo došli do kraja, jer kraja nema. Imamo dve mogućnosti. Možemo se iskrcati i prošetati ulicama Subotice, ili izabrati povratak na traku Vremena, gde će nam biti omogućen novi prolazak kroz Vremenske kapsule. U svakom slučaju, ovo putovanje uz slike Olje Ivanjicki svakako nećemo zaboraviti.

Otvaranje ove sjajne izložbe u prepunoj galeriji obavili su istoričari umetnosti Olga Šram, Slavica Ilin i Bela Duranci, te Edit Stevanović, predsednik lokalne samouprave i Branislav Andrić, predsednik Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.