Aleksandar Milenković

Ramona Magda, Slike

Galerija Fontana, Mart - april 2005

 

   U vremenu kada vladavina konceptualnih umetnosti, instalacija i multi-medija ne os-tavlja mnogo prostora likovnim umetnicima realističkog prosedea, kao melem na dušu deluju postavke retkihpravovernihslikara na čijim platnima još uvek uspevamo da razaznamo nebo i zemlju, vazduh i vodu, floru i faunu, ljude i njihova jasna snoviđenja...

   Kao amater koji je dosegao zanatsku veštinu akademski školovanih profesionalaca, Ramona Magda ostaje verna onoj kategoriji slikarstva koja uvek iznova potvrđuje izvorni talent kojim autor uspeva da ubedljivoprepisuje stvarnost, odnosno da slika liči na...” - kako to lapidarno objašnjava Tomislav Suhecki na početku propratnog ka-taloga. Najčešći, skoro isključivi motivi jesu iz našeg prirodnog okruženja - šumski prizori, drumovi sa drvoredom, proplanci, potoci i reke, vedute i panorame, znane i neznane vizure. Ljudskih figura nema... valjda da ne oskrnave svu tu bajnu lepotu?! 

   Ambicija slikara realiste ili, pak, hiper-realiste jeste da postigne fotografsku iden-tičnost modela i interpretacije. Činjenica je da je fenomenološka odlika juvenilne, tek-tonski moćne, likovnoestetski nenadmašne, superiorno maštovite i modelski originalne Prirode u tome što joj se ništa ne mora ni dodavati niti oduzimati. Ipak, fotografi najbolje znaju kako da od te Prirode ukradu minut ili sekundu u kojoj svo to obilje prirodne raskoši mogu da ovekoveče na najbolji način jer se radi o dodatnim valerima - osvetljaju i senci, kadriranju, rakursu, blendi i eksponaži. Ova intervencija uspeva da prizoru udahne atmosferu koja postaje presudni uslov postignutog kvaliteta fotosa.

   Slikarima je nedostupna većina navedenih tehnoloških poštapalica te im preostaje da se drže stare narodne - U se i svoje kljuse! Fotografska determinisanost detalja i definisanost totala koju očitavamo na Magdinim slikama svakako da proističe iz po-znatog sindroma realiteta amatersko-naivističke provenijencije. Ovde je žanr-aroma zdravi osnov za postizanje krajnjeg rezultata - pejzaža koji ljupkošću prevazilazi ponuđene osobine uglednog predloška.

   Stvaran u punoći raskošnog floralnog ornata... stilizovan u stepenu kojim se njegova prirodnost svodi na ravan neprikrivene umetničke interpretacije... toliko vešto kadriran da kompoziciono umeće uznosi prizor do kvaliteta koji je teško dostižan rutinskim pogledom posmatrača. I konačno... atmosfera koja natapa sve ove dražesno pitores-kne kadrove, znalački odabrane isečke prirode koji, osim svoje iskonske lepote i primordijalne kompatibilnosti sa tlom, nebom i okružjem, isijavaju i snažni fluid au-torkine duše i srca, njen suptilni ukus i treptavi senzibilitet.

   Posmatrač žali što ne može da uđe u te rajske predele... da gaca kroz šipražje, da otpije vodu sa potoka, da gazi bujnom travom ili pravi prtinu kroz beskraj zasnežene ravnice. Radi se o retko uočljvom fenomenu... kada slikar svojim genskim materijalom, hromozomima i mentalitetom, obilato natapa svaki kvadrant uočene vedute, odnosno svaki santimetar oslikanog platna. Rečju, Ramona unosi radost slikanja i neizmernu ljubav prema toj bogomdanoj Prirodi koja bogatstvom hromatske palete i čudesnih obličja čak i u prebogatom spektru planetarnih vrednosti nema premca! Njena platna kao da klikću - Osana... a na Zemlji mir !