Bratislav Ljubišić

DUŠAN GERZIĆ GERA

Galerija Haos, 01 - 26. mart 2005.

 

Slikari nemaju tu auru da ih zovu ukleti kao što je to čest slučaj sa pesnicima. Ipak, u našoj umetničkoj praksi bilo je nekoliko i o njima se uglavnom piše kao o umetnicima koji su ostavili traga ali je on mogao da bude dublji i značajniji. No, ono što je zanimljivo, još u devetanestom veku - Uroš Tenković i Stevan Aleksić su bili preteče tragičnih doslednih sledbenika svoje sudbine. Usud je odredio da tragika bude obeležje i tu se ništa nije moglo da uradi. Naročito je Aleksić sa svojim slikama smrti kao najbolje drugarice zbunjivao publiku koja i nije bila uvek dobro raspoložena kada joj se prezentira mogući kraj života. Bilo kako bilo, i mi kao i mnogi u svetu imamo svoje tragičare. Dušan Gerzić Gera je od samog početka privlačio pažnju. Na izložbi su prezentirani radovi koji do sada nisu izlagani iako je on nekoliko puta bio gost umetnik Beograda. Makoliko to izgledalo neobično, rad na dizajnu i bavljenje fotografijom uslovili su određenu slobodu u odnosu na osnovni slikarski materijal. Uopstalom, to je i pokazatelj ili element po kojem se prepoznaju đaci Fakulteta primenjenih umetnosti od onih sa Likovnog. Prodor u materiju slike i slikarskog uglavnom primenjaše ne zanima. Oni su zainteresovani za oblik, oblikovanje površine, za osnovnu formu. Zatim i za mogućnost dizajniranja. To je ono što se na izložbi u galeriji Haos može na prvi pogled videti. Može i još nešto: autodidakt Peđa Milosavlević, bez obzira što je Akademik, nije uspevao da se otrgne od brzog prezentiranja naslikanog i od tzv. razgrađivanja očiglednosti pa smo imali nešto kao gest ili kovitlac. Tako je crtao i slikao scenograf Dušan Ristić. Na crtežima Gerzića prepoznajemo sve to. Oni laki Peđini akvareli kao fontana i slično, ili kostimi Dušana Ristića i ovde su kod Gere u omiljenju. No, ako se ovo ne shvati kao vrsta kritike ili ozbiljna zamerka već kao karakteristika, element prepoznatljivosti, onda ćemo prihvatiti eleganciju i sklonost ka improvizaciji umetnika.

Dušan Gerzić Gera, rođen je u Beogradu 1961. godine. Osamdesetih godina kao dizajner i fotograf sarađuje sa grupama Električni orgazam, Haustor, Idoli, D Bojs, Ekaterina Velika itd. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. U Parizu pohađao dva semestra na Ecole Des Beaux Arts kod Vlade Veličkovića. Živeo i izlagao u Parizu, a njegov život je zainteresovao Žan Mark Bara koji je snimio filmLjubavnicipo njemu. Prošle godine su mu izlagani radovi u Beogradu, Parizu, Njujorku, Banja Luci. Umro je u Beogradu januara 1998. u trideset sedmoj godini života.