Bratislav Ljubišić

SABINE NELES, slike

Galerija SULUJ, novembar 2004.

 

Naziv izložbe: ”Ljudi i maštau priličnoj meri nas vraća u vreme kada se stidljivo probijala ideja o apstraktnoj umetnosti. Bili su to pejzažis one strane vidljivog”, zapamćeni zvuci, snovi, preinačavanje i mnogo toga još. Sigurno je jedno: umetnici su i sami iznenađeni brojnim mogućnostima koje je moguće dosegnuti, neprestano su obnavljali prodore i gradili slike koje su mogle da budu stvarnost po sebi. To je umetnicima davalo oreol tvoraca božanskog dara. Šta je to - pitala se radoznala publika. Naslovi koji su stajali ispod slika nisu bili od velike pomoći. Sve se svodilo na uobrazilju posmatrača i na njegovu moć asocijativne percepcije. Dakle, vaspitana imaginacija je dobijala potrebnu moć da se njome umetnost neprestano obnavlja. Ali, i sami znate umetnici su neumorni u pronalaženju sve novijih izuma. Tako se posle eksperimenta sa naslikanim, krenulo u osvajanje materijala. Davno je Leonarno da Vinči u svomTraktatu o slikarstvuistakao mogućnost gledanja u sve i viđeno transponovati u nešto što nije uobičajeno dobijalo je pravo građanstva. U svojim uspomenama, Peđa Milosavljević pominje pouku profesora Jovaan Bijelića: ”Slikajte bilo čime - rukama, nogama, ušima itd., samo napravite sliku!”. Dakle, umetnici su dobili slobodu za sve. I nikakvo čudo što danas imamo slike najčešće od vazduha i sećanja na nešto. Zato su muzeji daleka prošlost, a stereotip je slikati po platnu, praviti skulpture od meterijala kad je tu sopstveno telo? I stvarno se iznenadim kada se pojavi neko iz belog sveta, iz Nemačke kojoj stalno pokušavamo da prodamo apstrakciju i akciju kao da je Kandinski kod nas izmislio apstrakciju i kao da su Kasel i sva događanja u nekoj Šumadiji, i pokaže nam da je slika još uvek aktuelna mada je davno tako radio Fajninger, Make, Nolde. Tako barem ja vidim izložbu koja je u galeriji SULUJ-a. Sabine Neles je zainteresovana za siluetu koja sugeriše mogući događaj. Tu su i kompozicije koje su mizanscen u nepostojećem a mogućem ambijentu. Naravno da je slikano sa izvedenicima a ne bojom direktno iz tube. Naravno da su tu i druga znanja kojima umetnica raspolaže. I mislim da to što jezastarelapo principimaKontinentalnog doručkane smeta da se stekne potpuni utisak o moći prave umetnosti. One koja ne prodaje maglu obojenu političkim predileksijama.

Sabine Neles je rođena 1948. u Eslingenu. Živi i radi u Benshajmu i Prištini.