Bratislav Ljubišić

BRANKICA KONČAREVIĆ

Galerija zadužbine Ilije M.Kolarca, 19.10 - 05.11 2004.

 

U vremenu kada se umetnost politizovala, kada je preuzela na sebe obavezu da se bavi socijalnim problemima, da ispravlja istorijske zablude i greške, da bude prognozer i da predviđa budućnost - naravno na najcrnji način - pojava izložbe koja pleni duhovitošću, igrom koja pre svega zabavlja pa onda upućuje posmatrača u tajni govor likovne umetnositi je neobična. Naravno: kolaž dopušta da se upotreba predmeta preinači, da se odnosi izmene. Ako se u toj igri preinačavanja, dogodi nešto potpuno novo, imamo i novi vid umetničkog delovanja. Brankica Končarević se poigrava i uveseljava. Nije na odmet istaći da je u tom dominantna pre svega likovnost koja je i najveća vrednost zamisli ove umetnice. Da li je životna situacija zrela da se zaboravi i potisne u drugi plan i da se pruža lepa prilika da se umetnik našali? Po svemu sudeći jeste. Može se nekome to učiniti kao paroksizam, kao vid izbegavanja svakojake odgovornosti, al je ipak to prijatnije nego po čitav dan isticati da je Armagedon tu i da je svakog trenutka sudnji čas. Pogotovo ako se od toga hoće i lepo da živi, da se dobro zaradi. A dešava se. Onda je umetnost u službi neobične i nehumane propagande, postala dvolična i lažna. Nažalost takvih primera ima na pretek i današnja umetnička praksa je sve vreme time ispunjena. A da sve bude u tonu, kako bi modisti rekli, i teoretiičari i kritičari se trude da ishvale nešto što spada u religijski i politički način komuniciranja.

Izložba u likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine pretstavlja sistem u koji je utkana apriorna radost. Svi koji se nađu na izložbi imaju osmehnuta lica  za njih je slikarstvo nešto izuzetno prijatno. A nije u pitanju karikatura i rugalica. No, slika je nekada imala i tu funkciju - setimo se nekih ismevanja iz doba romanike koja su bila istovetna i u muzici - Carmine burane zvane - pa ćemo dati za pravo onima koji u tome vide svrhu umetnosti i umetničkog delovanja. Brankica Končarević je izraziti primer takvog umetničkog opredeljenja.

Umetnica je rođena 1974. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je dve nagrade: ”Sreten Stojanovićza skulpturu i nagradu galerije Pero, 2000. godine. Dve godine je provela u Kunsthohshule u Berlinu. Ovo joj je prva samostalna izložba.