Bratislav Ljubišić

DRAGAN NAJDANOVIĆ, grafike

Galerija Grafički kolektiv, 28. 03 - 09.04 2005.

 

Govoreći o mogućnosti komuniciranja još je Aristotel isticao da je u svemu tome neophodnotehnee”, zapravo - preciznost koja će onemogućiti nesporazum ili proizvoljno zaključivanje. Preciznost svakako zahteva i moć promišljanja koja se opet, oslanja na znanje. A ono se stiče mukotrpnim radom i trajanjem usvom poslu”. Ako se neko odluči da se u dvodimenzionalnom prostoru bavi pronalascima koj će s jedne strane uveseljavati i biti nešto lepo, a s druge strane svedočiti o pojednačnom doživljaju, stavu i sudu - onda mora odmah da shvati kako se osamljuje i sve više postaje svoj. A time malo tuđ. Kaže na jednom mestu Maksim Gorki alias Aleksej Pješkov: ”Život se kreće, ako ga ne pratiš - ostaješ sam”. No, nije uputno ni trčati za njim. Uostalom, zar nije svačiji život važan? Otkrivati i činiti otkrića dostupna svima - dobro, ne baš svima: mnogima - eto tajne poetike Dragana Najdanovića.

Jedno je izvesno: on je sigurno dobro shvatio pouke Aristotela kada je najpre ovladao materijom i osnovnim zahtevima - koji nisu mali - tehnike grafike, likovne discipline koja je direktni produkt crtanja. Što, drugačije rečeno znači mišljenja. U tome je najpre savladao tajnu zagonetke zvane dvodimenzionalni prostor i mogućnosti njegovog definisanja. Potom je preuzeo na sebe obavezu kako da na oko mirnu površinu lista učini dinamičnom i atraktivnom. Morao je da se domogne umetnosti Paula Klea i njegovih linija i linijica, reckica i tačkica, tamnog i svetlog, dijagonale i prave, krive i obične fleke. Reklo bi se mnogo i malo. I to je tačno. Ali, to je i ukupni likovni rekvizitarij kojim jedan grafičar u svom delu i radu može da raspolaže, da koristi kako bi se razumelo ono što izražava. Kako bi njegova strpljenja i nadanja, radost i bol, postali opšte dobro. Delo sa svom svojom moći estetike komunikacije. Lepe, male i ljupke stvarčice: tako se nešto može naći za ono što grafički listovi ovog umetnika nude. Pa i jeste i nije. U pitanju je igra iz više sfera, ona koja se svakom čini mogućom da je i onuradi”. Ali upravo to što je prosto i jednostavno je produkt dugotrajnog istraživanja i mukotrpnog saznavanja i proveravanja. Steknuto iskustvo je sugerisalo eliminisanje mnogo tog nepotrebnog pa je nastala jednostavnost i onobaš je lako”. Dakle, sve to je uradio, Dragan Najdanović je najpre proverio. Iskustvena metoda mu se višestruko vratila dobrim: pred nama je izložba koja pleni unurašnjim mirom, skrivenom lepotom i nenametljivošću. Mali format još više ističe njenu savršenost.

Dragan Najdanović je rođen u Beogradu 1966. godine. Završio je Višu školu za likovnu i primenjenu umetnost u Beogradu 1989. godine. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti, grafički odsek, klasa profesora Emira Dragulja, u Beogradu 1995. godine. Član je ULUS-a i izlaže od 1992. godine. Dela izložena u galeriji Grafički kolektiv nastala su u periodu 1993-2005.