Bratislav LJubišić

ANA MILOSAVLJEVIĆ

Galerija Grafički kolektiv, 14 - 26. mart 2005.

 

Kada je davne 1942. godine Pit Mondrijan naslikaoBrodvej bugi-vugiposetioci izložbe su sumnjičavo vrteli glavama. Da li je moguće da se do te mere svede pejzaž? No, bila je to posledica zaboravljanja: Žorž Brak je davne 1907. izložio pejzaž iz Estake za koji je Matis rekao: ”Bože, vidi kockice!” - na francuskom, ”Dieux, voici des cube!”. Otuda i naziv kubizam. To je dakle, bilo prvo svođenje na oznaku. Pejzaž više nije zavisan od perspektive bilo prostorne bilo svetlosne. Nekako u isto vreme Paul Kle je otkrio arabeske - poseta severnoj Africi bila je berićetna. I on je došao na ideju da se svođenjem, šrafiranjem i upotrebom mrlja dobije impresija pejzaža. Omogućena je igra koja komunikaciju sa posmatračem svodi na ono čuveno KantovoMoguće”. Dakle, kada tome dodamo i rejonizam ruskih modernista dobijamo potpunu sliku o utapanju mimezisa u čisto likovna rešenja koja dobijaju samostalnost izraza. Postaju druga vrsta stvarnosti. Uostalom, zar nije Kandinski tvrdio kako je slika nešto najkonkretnije zahvaljujući boji, liniji i uopšte realnosti materije koju poseduje. Pojam apstraktno i apstraktna umetnost je time dezavuisan kao pogrešan.

Sve ovo pominjem da bih istakao složenost grafika i njihovog izraza mlade umetnice, Ane Milosavljević. Ona je sva u domenu znaka, ali i onog što je vrlo bitno - gesta i boje. Tako dobijamo crtačku viziju grada, to i nije ni bitno. Važno je da se dobija neka vrsta zagonetke o gradu i njemu kao živom biću. Posmatraču se nudi da otkrije svoj deo grada u kojem je njegova, posmatračeva, psiha, temperament i uopšte emocije. I Kle i Brak i Mondrijan imali su pravo: otkrili su mogućnost da se naslikano poistoveti sa emocionalnim nabojem. Poneki znak koji bi izbliza određivao biće grada spada u neku vrstu overe. Zanimljivo je da mlada umetnica ne zazire od toga da će se naći neko kome će sve to izgledati previše proizvoljno. Umetnost je posebna vrsta komunikacije i tu nema mesta ma kojoj zebnji. I zato grafike i izabrana tehnika litografija rezervaš-akvatinta imaju idealni spoj: sve je primereno i ništa nije preterano. Ove grafike, ciklus grad nastale su tokom 2002-2005. godine. Da su plod promišljanja i ozbiljnog pristupa više je nego očigledno. Ipak nije izgubljena spontanost i razuđenost igre.

Ana Milosavljević je rođena u Soko Banji 1979. godine. Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti završila je u Beogradu 2000. godine. Četiri godine kasnije završava u Novom Sadu Akademiju umetnosti, odsek grafika u klasi profesora Zvonka Tilića. Kod istog pedagoga je na posle diplomskim studijama. Ovo joj je durga samostalna izložba.