Bratislav Ljubišić

AHMED MODHIRI, grafike

Galerija Grafički kolektiv, 14 - 26. februar 2005.

 

Razvoj likovne umetnosti dopušta transformaciju ideja i teško je otkriti pravo poreklo nečega što je i poznato i nepoznato. Pred vama se odigrava gotovo neprestano proces, u kojem se može sagledati davno u bliskoj koliziji sa sadašnjim ili u najprisnijoj vezi, skoro organskoj. O tome je još Bešler govorio i za njega je Moderna upravo to: jedan neprekinuti tok. Tako je kada se govori o idejama i proteklom vremenu. No, kada je u pitanju morfologija slike i slikovnog, kada je potrebno da se razgraniči nešto različito i pripadne određenoj tradiciji, etničkom nanosu, onda se posmatrač zaista nalazi usred lavirinta. Najpre mora da računa sa simbolikom boja: ona je različita i zavisi od pomenute tradicije. Tu je i tradicija i simbolika znakova koju tvore linije i crteži. Sve skupa naravno da je pripadnost jedne određene kulture, no kada krene da se bogati uticajima, kada se množe varijante onda je potraga za originalnim i autentičnim prilično nemoguća. Naročito ako se hoće da se pronađe prava nit, ona Arijadnina, koja vodi ka istini. Jer, šta je to istina u likovnoj umetnosti? Šta je laž: da li je to ona veština koja postoji zahvaljujući nesavršenosti ljudskog oka? Uostalom, i sama umetnost je vrsta simulakruma: ono što jeste to je u stvarnosti. Naravno, i slika je stvarnost, realnost. A sadržaj slike je meta jezik, ono iza stvarnosti. I to procenjivati je već teško. Pogotovo ako vam je stalo da pronađete koliko je umetnik sklon da pozajmljuje. Istini za volju, bilo je toga i u dalekoj prošlosti. Samo retki i izuzetni su uspevali da se snađu u kolopletu koji je uveliko uveseljavao i zbunjivao one obične.

Sve pomenuto, blisko je vezano za stvaralaštvo Ahmeda Modhira, umetnika koj je ne samo boravio i putovao po raznim prostorima različitih kultura, već se tamo i školovao. Dakle, izlagao se uticajima i sam uticao. Ima u njegovim grafikama tradicije čisto Evropskog senzibiliteta - otsustvo straha od praznog prostora, dakle, korišćenje beline lista. Ima i upotrebe mrlja i različitih obojenosti koje se poigravaju sa prostorom. Umetnik ističe da istražuje i svetlost, njen protok. Ali, tu je moguća asocijativnost. Uopšte, njegova umetnost je sva u znaku kolektivne svesti i senzibiliteta koji je nastao iz mnogih iskustava. Dakle, spontanost je samo u potrebi već izgrađenih elemenata i moguće veze. Tako valja i gledati ovu ziožbu. Ona je spona između različitosti i zato deluje sveže.

Ahmed Modhir je rođen 1956. godine u Bagdadu. Studirao je Lepe umetnosti u Bagdadu, Akademiju likovnih umetnosti u Varšavi i kompjutersku grafiku u koledžu Skovde u Švedskoj. Od 1992. direktor je i nastavnik u Grafičkoj radionici u Falunu, Švedska. Ovo mu je deseta samostalna izložba u inostranstvu i dobitnik je čitavog niza međunarodnih priznanja.