Bratislav Ljubišić

NIKOLA VUKOSAVLJEVIĆ

Grafički kolektiv, 29. 11 - 16.12 2004.

 

Reljefi i mala plastika je nekada pretstavljala značajnu skulptorsku disciplinu. Naravno, u antici i srednjem veku - do renesanse - materijal je bio sačinjen od plemenitih metala: zlato, srebro i platina. Nije zaobilažena ni slonovača. Ali, razvoj tehnologije livenja doveo je do upotrebe bronze i do jedne značajne aktivnosti skupltora: izgradnja reljefnih vrata. Setimo se samo vrata koja su realizovali Andrea Pizano - koji je bio i zlatar - i Giberti. Posle renesanse francuski livci su u epohi rokokoa znali itekako da vešto ukrase razne delove pokućstva. Naravno, tu su se našli i nemački livci, da bi u osamnaestom i devetnaestom, pa i u dvadesetom veku, poslove preuzeli bravari. Naročito su bili poznati bavarski majstori. U epohi secesije takođe je bravarija imala uticaja na skulptore, ali već je u pitanju industrijska proizvodnja.

I kod nas su se skulptori bavili sitnom plastikom - Đorđe Jovanović je bio u tom najagilniji. No, i drugi su se u tome ogledali - pomenuo bih izložbu koja je pre dve godine bila u Konaku kneginje Ljubice. Tada je iz zbirke Muzeja grada Beograda, koji nema svojih izlagačkih prostorija - bila pretstavljena skulptura malog formata. Moglo je da se sagleda kako su se naši skulptori menjali i stilski opredeljivali. A kada je u pitanju tehnika reljef, potsetio bih da je ona itekako zastupljena na Novom groblju. Najzad, ne tako davno, delovao je i majstor reljefa i sitne plastike, medaljer svetskog glasa Nebojša Mitrić.

Govorim i navodim sve ovo kako bih nekako smestio jednog izvanrednog majstora, Nikolu Vukosavljevića, u grupu onih koji su zaslužni za razvijanje smisla za lepo, a ne samo korisno. Istini za volju, ne sme se zaboraviti da je on u vajanju životinja, naročito ptica bez premca. Izložba koja je u galeriji Grafički kolektiv spada u one koje su najpre edukativne namene, a potom i izazov: s obzirom na dimenzije izloženih dela, nije nemoguće da će se poneko naći u zbirci kolekcionara. A njih, barem ja tako mislim, nije mali broj. Sve u svemu: jedna zanimljiva i dragocena izložba.

Nikola Vukosavljević je rođen u Beogradu, 1946. godine, gde je 1970. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti vajarski otsek kod profesora Jovana Kratohvila. Kod njega završava i poslediplomske studije. Sada je redovni profesor Fakuleta i obavlja dužnost dekana. Nagrađivan je više puta.