Bratislav Ljubišić

ROBERT HAMERSTIL

Galerija Grafički kolektiv, 20. 09 - 02.10 2004.

 

Drvorez je veoma zanimljiva tehnika. Dopušta raznolike plastičke zahvate i primorava umetnika da bude pre svega precizan. Naravno, on može da bira između linearnog ili površinskog, između jasnog mimezisa ili apstrakcije koja može asocijacijama da prodre u područje simbolike, tek, primoran je da se potpuno odredi. Može da se pozabavi i crno-belim odnosima, ali može da skrene i u obojenost, kolorit. Sve je dopušteno. No, uvek će ono osnovno-znakovno ili slikovno, biti centralna orijentacija, neka vrsta ključa za sagledavanje ostvarenog.

U vremenu u kojem se nalazimo, naviru različita sećanja. Uostalom, ne tako davni kraj veka je uslovio neku vrstu rekapitulacije, svođenja bilansa. Lako je ustanoviti da su elementi humanizma odavno zatrti i da su u drugom planu: u prvom je ekonomija koja se nameće u svim porama i elementima svakodnevnog života. I koja u svim periodima prošlog vremena, tako je i sada - uvek će se naći razlog za agresiju, dovoljno moći da se nametne tuđa volja, da se uzurpira tuđa sloboda - naravno, sve u znaku opet pojma SLOBODA. Umetnici se prema tome opredeljuju svako na svoj način. Naravno da će mnogi stati na stranu jačeg i ovih zaokreta, da će i sebe proglasiti poštenim borcem za istinu. Nikakvog iznenađenja tu nema. Ali, rekoh da je nedavni kraj milenijuma izazvao sećanja. Njima se itekako bavi Robert Hamerštil: nekada naš podanik, proteran u zemlju koja je proglašena gubitnikom u Drugom svetskom ratu, Austriju, nije zaboravio svoj kraj, Vršac sa okolinom, svoje poreklo tzv. Nemački žitelj. Ima u njegovim drvorezima izrazite sete i razmišljanja o ljudima. Njihovim naporima da uvek budu u pravu, onom neporecivom, bez obzira što drugima nanose nepravdu. Njegove grafike crno bele što je u skladu sa opštom artmosferom koju umetnik ističe u prvi plan, imaju nečeg od elemenata simbolike drage pozorišnom izražavanju i oblikovanju realnosti, svakodnevice. Ima naravno i zavidne tehničke veštine koja iako sputanamrljamaveoma dragim umetniku, uspeva da mnoge poruke prenese tamo gde je potrebno. I još jednom smo u prilici da se osvedočimo kako je za potpuni umetnički izraz neophodno ono Aristotelovo tehnee, i da tek onda sve, kao dodirnuto čarobnim štapićem, postaje vidljivo i stravno. Tako je i sa pojedninim eksponentima na ovoj izložbi koja deluje i kao celina.

Robert Hamerštil rođen je u Vršcu, 1933. godine. Od 1947. živi u Ternicu, Austrija. Privatno je studirao slikarstvo. Od 1973. imao je preko trideset samostalnih izložbi u Evropi, Americi, Africi. Titulu počasnog profesora dobija od Austrijske vlade 1985. godine.