Bratislav Ljubišić

KOSTA BOGDANOVIĆ

Galerija Grafički kolektiv, 04 - 16. oktobar 2004.

 

Umetnost postoji da bi izgledala, bila prepoznata i da bi bila nešto. Ovakva podela je uglavnom aktuelna kod onih koji najpre pogledaju i pročitaju naslov pa onda gledaju šta je iznad naslova. Delo mora da je nešto. A to nešto onda smeštamo u prostore našeg znanja, likovnog i vizuelnog pamćenja i obrazovanja, gradimo odnose i paralele i poredimo. Tako rade botaničari sa cvetovima, zoolozi sa životinjama, enolozi sa vinima. Bez poređenja i pronalaženja početka i toka, ponekad i svšetaka, proces sazrevanja se uglavnom ne uspostavlja. Kako bi to rekli pristalice novih verbalnih tvorevina - ne može da zaživi. A šta je to što klasifikujemo, pakujemo i čuvamo ili odbacujemo - nije presudno, važno ni bitno. Svojevremeno je o tom procesu Leonid Šejka pisao kao o delovanju Velikog Klasifikatora. Najzad, po tom principu opstajavaju i muzeji u svetu, tako se oblikuju zbirke - imaju ishodište u vremenu, materijalu i onome što predstavljaju. No, sve pobrojano ne odgovara na postavljeno pitanje: šta je to? Ima i egzistira pojam artefakt, objekat materijalne prirode, ostavština jednog vremena i života. No, kakvo je to biće: marerijal/materijalno ili duh/duhovno? Ako je ono prvo onda se sve lako završava analizom samog materijala do čega je nešto sazdano. No, problemi nastaju sa onim drugim - duh ili duhovno. Tu i počinje prava istorija umetnosti ili kako bi to zaključio Anri Fosijan - Duh oblika.

Duh oblika je zanimao Kostu Bogdanovića. On mu se približavao i spolja i iznutra. Spolja kao istoričar umetnosti, iznutra kao sam umetnik. Istini za volju, prateći njegovo stvaralaštvo četrdesetak godina i sam nisam načisto ko je odneo prevagu. MIslim da su oba principa, bolje rečeno bića podjednako zastupjena. I tako: tamo gde je potrebna strast javlja se hladno oko i srce znalca. Obrnuto: umesto mudrosti znanja suprotstavlja se mašta i improvizacija. No, posmatraču je ponuđena varijata da se opredeli. On može da prepoznaje i da uočava. Može da prati preinačavanje poznatog i unošenje elemenata kako bi nešto postalokao ono”. Ipak, pred njim je oblik postojanja umetničnog vjeruju koje ako nije jurodivo, ono svakako jeste estetsko. Posle milenijuma postojanja umetnosti normalna pojava.

Kosta Bogdanović je rođen 1930. godine. Vajarstvo učio u ateljeu Sretena Stojanovića, a završio je Istoriju umetnosti na Beogradskom filozofskom falkultetu. Bavi se umetnošću i teorijom umetnosti. Ovo mu je 33. samostalna izložba.