Bratislav Ljubišić

NEBOJŠA STOJKOVIĆ

Galerija ULUS

Januar 2005.

 

Nebojša Stojković u Knez MIhajlovoj ulici skreće šetače u prostor galerije i potseća ih da je njegov komentar savremenih umetničkih kretanja dostojan ozbiljne pažnje. Na svoj način komentariše Klea i mnoge ine savremene umetnike koji dobijaju izuzetne pohvale u jednom delu umetničke kritike i u galerijskim tretiranjima. Uostalom, setimo seKontinentalnog doručka”. Lako ćemo se približiti ideji ovog umetnika. On je čak i svoje ime učinio nepozantim - Joškin Šiljan - samo da bi ideju učinio komunikativnijom. I zbilja, interesovanje za njegove odnose što slikane, što crtane, ne prestaje.

Tako smo došli do oživljavanja misli Leonida Šejke koji je profetski davno opominjao da je preveliko znanje i nametanje svoje volje drugima najbrži, najpreči put do đubrišta. Polako, barem se meni tako čini, misao o smrti tzv. ”klasične umetnostipostaje predmet potsmeha. Inače o umetnicima se nema šta reći. Oni su jednostavno u katalozima lišili publiku podacima o sebi Valjda i s toga što je njihovo delo u sferi opšteg i ne spada u pojedninačno. I zašto onda isticati pojedinca? To imitatori stranih mudrolija zaboravljaju pa ih pomenuti stvaraoci i na ovaj način potsećaju da je originalnost ipak svetinja.