Bratislav Ljubišić

NOVOPRIMLJENI ČLANOVI ULUS-a

Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, 26. 01 - 20.02 2005.

 

Početak nove godine kada je u pitanju rad Staleškog udruženja, po pravilu je u znaku prijema novih članova. Nekada je selekcija bila veoma stroga: dešavalo se da pojedini umetnici i po više puta konkurišu da bi na kraju postali članovi ULUS-a. Naravno, to je imalo uticaja na njihovu egzistenicju. Mogli su da imaju pravo na staž, na zdravstveno osiguranje, na ateljee. Da ne pominjem pravo na termine za izlaganje, mogućnost i materijalne potpore. Sada je sve drugačije: umetnici su izjednačeni sa estradnim zvezdama, od ateljea ostao je samo sanak pusti, materijalna potpora i tome slično zanimljivo maštanje. Ali, mora se postati član: pekari su članovi svog esnafa, isto važi i za mesare. I logično je da su se slikari prihvatili napora da budu članovi svog udruženja. Iako neće biti bog zna kako situirani, ipak je bolje imati neku vrstu zaštite - koje je pre svega na papiru - i tiho u tišini svog manje-više tajnog prostora stvarati umetnost. A kada se usude da se pretstave javnosti moraju biti spremni na optužbe da se bave nečim što je odavno prevaziđeno, što je ružno evociranje prošlosti. Kako se svi ne bave bodi-artom, ili konceptualizmom, još manje instalacijama, onda je jasno da neće imati transparentnu podršku. Moraju da se naviknu na laki prezir i na tihu ignoranciju. No, i to je nešto. Ipak na otvaranju je bilo radosti - to je odlika mladih: svaka promena i mogućnost da se nešto novo dogodi ispunjava ih dodatnom energijom. I tako je otvaranje proteklo u veselju.

Bilo je i razočaranja: nisu svi koji su konkurisali primljeni. Za razliku od Udruženja književnika Srbije gde je najveći problem na vreme podneti molbu i onda je sve rešeno, ovde Umetnički savet Udruženja obraća pažnju na podnete radove i nije retkost da je poneko odbijen. Ali to je normalno kada je u pitanju umetnost.

Možda ću pogrešiti što ću iz mnoštva učesnika - primljeno je njih 41, izdvojiti nekoliko. Ali, mislim da to zasluđuju iako je u pitanju princip primes inter pares. Tako od slikara se nameću Ana Armuš iz Sokobanje, Jelena Đokić iz Beograda, Marija Kauzlarić i Vesna Lukić, takođe Beograđanke, Ćupričanka Slavica Marković, Kraljevčanka Aleksandra Popović, Zemunka Šejma Prodanović, Nišlija Radovan Stanojević. Od skulptora izdvojio bih Beograđane Nevenu Popović i Mihaila Linara, od grafičara sve troje primeljenih - Ćupričanina Miloša Đorđevića, Beograđanina Ivana Jovanovića i Lozničanku Milicu Rakić. Primljeno je i šest umetnika proširenih medija.

Sve u svemu zanimljivo društvo od kojih se sa pravom može očekivati da će nastojati da umetnost ne umre ili barem ne tako brzo kao što to neki intenzivno priželjkuju.